Prosvetni glasnik

Прилог „Просветном Гласиику'

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА

од

Љуб. Стојановића

ПРИСТУп

1. — Српска граматика је наука која учи како се српски иравилно говори и пише. 2. — Говор је састављен од речепица, реченице од речи, речи од гласова. 3. — Гласови. У српском језику има тридесет гласова који се иишу овако : а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, и, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш. 4. — Речи. Све речи српскога језика деле се па девет врста које се зову : именице, иридеви, бројеви, заменице, глаголи, ирилози, иредлози, свезе и усклици. 5. — Променљиве и непроменљиве речи, Ових девет врста речи деле се на ироменљиве и неироменљиве. 6. — Променљиве речи зову се оне које могу имати различан завршетак, а да им се значење не иромени: Пр.: јелен- ОМ, јеле к-и ; добр -о, добр- им, доброга; трес- ти. трес- и, грес -у^и. итд. 7. — Променљиве су речи: именице, иридеви, бројеви, заменице и глаголи. 8. — Основа и наставци за облик, Онај део код ироменљивих речи који се нпкако не мења . него остаје увек једнак зове се основа. Они различии слогови, што се додају на основу, а не мењају речи њено значење, зову се наставци за облик. ЛЕКЦЦЈЕ 113 СРПСКОГЛ ЈЕЗИКА

У горњим примерима основе су: јелен, добр, трес; а наставци за облик: ом, и, о, им, ога, ти, и, ући. 9. — Неироменљиве речи су оне које никако не мењају завршетак. Пр.: за, сутра, због, итд. 10. — Непроменљиве речи су : ирилози, иредлози, свезе и усклици. 11. — Знаци читања. Заиета (,) значп да треба при читању мало застати; — тачка и заиета (;) да треба мало више застати; — тачка (.) да треба предахнути; две тачке (:) ноказују да се хоће нешто да каже. — Ако се за нешто пита, меће се на крају знак иитања (?) ; а ако се нечему чуди — знак чуђења (!). I. Г\ЛАСОВИ 12. — Самогласници и сугласници. Гласовп се деле на самогласнике и сугласнике. 13. — Самогласници су: а, е, и, о, у. 14. — Сугласници су сви остали. 15. —• Глас. р је некад сугласник а некад самогласник. Самогласник је онда кад стоји између два сугласника, н. пр. смрт, трн, врт., брк; или кад је у иочетку речи, а иза њега је опет сугласник, н. пр. рђа, ртеница, итд. 16. —- Сугласници се деле на неичане и ненеичане.