Prosvetni glasnik
164
ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС
ШКОЛСКИ И Ц ДОМ СИРОТНЕ ДЕЦЕ Завод за васпитање српске сирочади Било је то у недељу 16. декембра 1879. г., када се око 30 београђана сабрало у просторије Грађанске Еасиие, да већа: је ли време и нотреба, да се у нас осаује друштво за потпомагање и васиптање сиротне и напуштене деце. И збор је донео једногласио одлуку: 1. Да је време да се ириватном помоћи деда васпитавају ; 2. Взабрао је одбор петорице за састав статута. 1 ) На другоме збору — 20. јануара 1880. год. — прнмљен је статут и друштво почело свој рад. Најпре се прегло на унис у чланство и скупљање прилога. Све је ншло врло полако.' Прве године живота друштвенога беху скоро пеопажене. У почетку друге године друштво је примило на издржање неколико деце, најпре троје, па у брзо још 9-оро. Кад их је било 12, друштво их, по одобрењу митрополитову, смести у манастир Раковицу. Ту су деца нробавила свега 3 месеца, Са рђаве хране разбегоше се. И од 12 иитомаца из Раковице врати друштво у Београд свега иеторо. То петоро буде предато у две породице на неговање. Двоје у брзо побеже, а троје остане. Ну и ово троје једва се држало. Све то казиваше да друштво неће моћи посгићи свој цил> без нарочите куће. Од 1884. почиње рад друштва да се концентрује на зидање куће. Пуне две и но године вођена је преииска између друштва и београдске општине за плац, на коме би се имала зидати кућа за сиротну децу. Тек у зиму 1886. годпне би и то питање решено. Друштво је добнло од беогр. ошптине плац на Врачару. Плац је леп. Великије 7700 квадр. метара. У каси друштвеној бпло је у то доба 28.000 дпнара. Главном годишњем скупу који је држан 27. Фебруара 1887. године управа предложи да се зида Дом за сиротну децу, и затражи од скупа одобрење да на тај смер може утрошити из капитала 20.000 динара. Планове и предрачуне поднела беше уи ава скуну на увиђај ц одобрење. Предрачун је износио 33.000 динара, у касп 28.000 дии. То је отежавало ') У Одбор беху изабрапи г. г. Тих. ПиколиИ, Св. НиколајевиА, Ник. Ј. ПетровиА, Коета ТаушановиК и Ћорјје А. ИепадовиИ.
ЛЕТОПИС
предлог управин, јер се многи питаху: шта ће бити ако се не скупи новаца за кућу ? Зар да гледамо на Врачару друго позорнште са Зеленог Венца. Добро, да кућу како тако и доврпхимо, шта ће нам нразна кућа? Од куда ће се наћи средстава за намештај, за издржавање деце ? На све то одговарала је управа да ће опа чинити своје, а од скупа тражи одобрење за 20.000 динара, не више. — И би одобрено. У понедеоник 18. маја 1887. удари крал> Мнлан камен темелац у Дом Спротне Деце. 1. октобра 1887. примио је одбор грађевину. Месец дана је спремао шга треба, а 1. новембра 1887. беху се три друштвена иитомца преселила у Дом на Врачару. На скоро после тога би иримљено још 12 питомаца. На крају 1887. године било је у Дому 15 сирочади. Годишњем скупу, који је држан 24. Фебруара 1888. године, поднела је управа нзвештај о томе: да је кућа саграђена и да је за грађевину исплаћено предузимачу 31.000 динара, да нема друштво дуга, и да се у каси налази, које у готову, које у папирима од вредносги, 26.000 дин&ра. Ео ће као Бог ? Управа која је онако мушки прегла и саградила кућу у целини одступи, ма да по статутима само трећина чланова нступа из управе сваке године. С муком је скуп примио оставке своје управе, алн није било друкчпје, морао је иримити. Године 1888. и 1889.прошле су у уређењу Дома. Нова управа стигла је да тек у марту 1889. сазове скуп, на коме би позвана пређашња управа да оиет узме послове у своје руке. У каси беше 28.000 дин. Нова — управо стара — управа живо је настала да увелпча друштвени канитал, те да се створи могућност за нрошнрење Дома, јер се многа деца јављаху, а нросторије у Дому не беше довољно. Сиротна деца имала су много среће. На скупу који је држан 25. Фебруара 1890. год. друштвена каса. показивала је готовину од близу 50.000 динара! Управа предложи и скуп прнми да се напрошнрење Дома из те готовине може утрошити до 20.000 дин, 0 Ђурђеву дне 1890. године ископани беху темељи, а о слави Дома, 11. маја 1890., беху изидана нова одељења т,о сокла. Тога дана походише Дом Њ. В. Краљ Милан п г. Митрополнт Миханло.