Prosvetni glasnik

174

НАУКА И

НАСТАВА

Оег ргаерозШопз^озе 1осаХ гп с1еп и1агГбс ћеп аргасћеп у 8Љип§8ђепсћ1е ћУП, стр. 531—558. О овом Јагић у ГЈасЈи V. стр. 226. Цећег с1еп ассива/дииб сшт? гп(гпШ^о у бМгипдзћепсћ-ке 1 ј Х , 483—-508. Ует1>а Гп1еп8ма. ггп а ИбГооетзсћеп у Ве11га§е гиг уег§1е1сћеис!еп ЗргасћГогзсћип^ аи! с1ет (дећ1е1;е с1ег агјвсћеп, сеШвсћеп ипс1 к1аУ18сћеп бргасћеп. Негаи8§е§ећеп уоп А. Кићи ипс! А. ЗсМеГсћег. 1858. 8°, стр. 67—•80. 4. Уегд1еГсћепс1е ОгаттаИк , II. Вапс1. 81а.ттМк1ипд81ећге, 1875, стр. XXIV и 504. На овом делу пробавио је читавих двадесет година, и када га је довршио, штампао је с иапомеиом, у уводу, да се и нехотице подсећа на: «от аг> оуут еХедгј о аг&ратгод тоте а(>уЈтаг п . У овом делу изналази корене и основе иЗ старога слОвенскога језика, који се узима за најстарији од словенских језика, а и за најближи заједничком словенском ; и то изналази свима словенским језицима, наводећи и примере из свих тих језика, ако их има. И о овом делу говори опширно Јагић у првој књизи АгсМу-а. Овамо спадају и ове раснраве: Вге ц>игге1п (1ез аИб^о^епГбсћеп у 1)епкасћпИеп VIII, 154—179. У (( Српским Новинама'' за 1857., бр. 87. приказао их је Даничић : „У овој је малој књизи велико благо: корени старога језика словенскога Овај је најновији посао врло вреднога Мнклошића, који је основао историјску науку о језицима словенским, најбоље што учени свет има тога реда." Оаз зи(Јгх г гт а1181окепГ8сћеп у Кунову и Шлајхерову часоиису „Већга^е хиг уег§;1. 8ргасћ1 'ог8сћип§ ", 1858, стр. 222—233 п 273 до 289. Вге ћгШипд с1вг потгпа гт аИбГо^епгбсћеп у БепквсћгШеп IX, 135—-232. Вге МШипд сЈег 81аогбсћеп Регзопеппатеп у БепкзсћпНеп XIII, 251 — 330. Оге погпгпаГе гизаттепзеГгипд гт 8вг1л8сћеп у ВепкасћгШеп XIII 1—28. Х>Ге 6 ГШипд пег ог18патеп аиз регзопеппатеп гт 81лс Јзсћеп у ВепквсћпИеп XIV, 1—74. 0 овом, као и иретходном, у Кас1и V, 212—217. Вге б1а.п18сћеп от18патеп аиз арре11аИгчеп у ВепквсћгШеп XXI, 75—106 и XXIII 141—272. 1Је1>ег с1еп Итзртипд с1ет \џот1е ооп <1ет Ротт а$1оV. ^гтИ; у БепкбсћпПеп XXVII. 261 до 307.

1Јећет с1еп итзртипд с1ет и>от1в коп с1ет (огт аз1.оо. 1т 81 ипс1 1та1 у ОепкчсћгШеп XXVIII, 3—52. О овим двема последњим расправама говорио је Лескмн у Агс1пу-у III. 8иЦ"/х 1т>: 8ићбћ гаазс.; рагћ; ас!ј. Аиа ејиег §Го88егеп АћћаисИипд пћег сће ВМипд <1ег потта хт аћ81оует8сћеп (Вепквсћ. IX) а1.ч Ргоће у 81аУ18сће ВШНоШек II, 286—-288. 1)ге мттге1 зги гт 81ап1&сћеп у Кићпову часопнсу Већг%е хиг уег^1. ЗргасћГог8сћип§-, 1858.. стр. 128. Овом делу може се додати и његово ЕасИсеб Ипдиае и1ооетсае уе1егГ8 сИа 1есН. I лр81ае 1845, стр. 145. За своје време веома узорита расправа; њом хтеде увести стару словенштину у коло нидоевропских језикословних наука, вели Јагић. II. Друга је грана Миклошићева рада лексикографија Још 1850. године издао је: ^ехгсоп Ипдиае 81ооетсае Т>е1етг8 сИа1есИ (4°, стр. XIV и 20 4,) за који Даничић, приказујући га срнском читалачком свету у бр. 20 Срб. Новина за 1850 годину, овако између осталога рече : (( Миклопшћ је у овој књизи ноказао прави словенски језик, какав је по најстаријим књигама. И за то којима је стало за овијем језиком и којима би се учинило срамо га, кад би им се рекло да га не знају, они ваља ову књигу да уче. Али и онај који само око својега језика ради, био он Србин или Рус или Чех и т. д., наћи ће у овој књизи много којешта што ће му засвијетлити да' свој језик боље позна. Да хоће бог дати да се наши књижевници њом онолико помогну колико им она помоћи може и . У овомречнику имана 18.000 речи, што је поцрпао из 26 рукописа и 27 штампаних књига. После 12 година неуморна рада, у доба када поче излазити Даннчићев «Рјечник из књижевних старина српских", обогатио је словенску литературу новом драгоценошћу; иојавио се ЈЈехгсоп ра1аео81о^епгсо - дтесо1аИпигп, етепсШигп аис1ит. Утс1оћопае. 1862 до 1865. 8°, сгр. XXII и 1171. И овај речник (први свезак) приказује Даничић својим вештим, научничким пером у Видовдану бр. 36. за 1862. годину. (( Ваља јавити за књигу, која стоји у књижевности свију народа словенских у првом реду и словенске народе изводи у заједницу с осталим народима европским у умној радњи таку, да међу