Prosvetni glasnik

и

Трећега лица: 1. Познатог (заједнину): његов,-а,-о, њем (њезин) ,-а-о. (замнож.): њихов,-а,-о , њихан, њихна-о. 2. Непознатог (упитна и савезна;: чиј,-а,-е. 3. Неодређеног : нечиј,-а,-е. 4. Одреченог : ничиј,-а-е. 5. Сложене (с још једном замен.): свачиј, -а,-е, којечиј,-а-е. Сваког лица: свој,-а,-е. 2. Придевне заменице за показивање. Првога лица: овај,-а,-о. Другога лица: тај,-а,-о. Трећега лица: 1. Познатог: онај,-а,-о. 2. Непознатог (упи гг на и савезна): који,-а-е. 3. Неодређеног: некоји-,а,-е, (неки,-а,-е), 4. Одреченог : никоји,-а,-е. 5. Сложене (са још једном заменицом) : свакоји,-а,-е, (сваки,-а,-о), којекоји,-а,-е. Свакога лица: сам,-а,-о. 3. Придевне заменице за каквоћу. Првога лица: овакав, -ква, -кво, (оваки, -а,-о). Другога лица: такав,-ква,-о, (гаки,-а,-о). Трећега лица : 1. Познатог: онакав , -ква , -кво , (онаки, -а ,-ој. 2. Непознатог (упитна о савезна): какав, -ква,-кво, (каки,-а,-о). 3. Неодређеног : некакав,-ква,-кво , (некаки,-а,-о). 4. Одреченог : никакав,-ква,-кво, (никаки, -а,-о). 5. Сложене са још једном заменицом: свакакав,-ква,-кво, (свакаки,-а,-о), свакојак,-а,-о, (свакојаки,-а,-о), којекакав,-ква,-кво, (којекаки,-а,-о). Сваког лица: исти,-а,-о. 4. Придевне заменице за меру и кодичину. Првога лица: оволики,-а-о. Другога лица: толики,-а,-о.

Трећега лица: 1. Познатог : онолики,-а,-о. 2. Непознатог (упитна и савезна): колиии, -а,-о. 3. Неодређеног (без разликовања родова): а. Кад је мање од пет: неколика,-е. б. Кад пет и више : неколико. 4. Одреченог (само у ср. роду): николико. 5. Сложене са још једном заменицом): васколик (савколик), васколика (савколика), васколико (свеколико). Свакога лица: сав (вас), сва, све. V. БРОЈЕВИ, 177. —■ Бројеви су речи које показују колико има чега има на број , или где је што по броју у реду. 178. —• Бројеви се деле на иросте, редне и збирне. 179. — ПрОСТИ бројеви показују колико има нечега. Пр.: ает, осам, тринаест. итд. 180. — Редни бројеви показују у коме је реду оно што се броји. Пр.: аети, осми, тринаести, итд. 181. — ЗбирНИ бројеви су: двоје, троје, четворо, осморо, итд. Именоки прирок. 182. — Има глагола који сами нису довољни да буду прирок , него уз њих мора да дође још каква реч. И онда је прирок састављен од глагола и још једне речи. Такав ирирок зове се именски, а онај који је од самога глагола зове се глаголски. Пр.: Бог је милсстив. Иодмет Бог , а прирок је милостив. — Он је био војник. Подм. он, а прирок је био војник. 183. — Спона. Глагол у именском прироку зове се сиона, а она друга реч је прави прирок. 184. —- Спона бива најчешће глагол бити у свима својим личним облицима, а она