Prosvetni glasnik

228 школски и вд подажу и с мањом првобитном спремом. Може бити, да то све даје индиректан доказ, да с прекомерним захтевима односно спреме учитељских кандидата, разумем систематски и педагошки школованих, није било тако велике нужде, коју би диктовала потреба скромне основне школе, у којој као да такође вреди оно домаће правнло: „боље је умети, него имати !" Тиме ја немам ннкако намеру да кажем, да се у основну школу могу пуштати они, којима би требало да сами поседе још коју годину у ђачкој клупи. 0 свему овоме говорићу ниже. Следећн датом ми упутству, да у овоме извештају буду изнесени „општи погледи и гледишта о народним школама у свему ономе, што је с њима у вези, како би се према таквим мислима могле предузети поправке и усавршавања у школама" ја ћу изнети неколико погодаба, које битно засецају данас у живот основне шкоде, али засецају са свим штетно. Ја ћу у једно битп слободан, да напоменем, како би се дало пзвесно зло стање изменити и на корист школе поправити. Те ће се напомене тицати месног надзора и снабдевања школе потребама, казни заизостанке и несталних учитеља. Школски одбори, на првом месту, јесу права сметња за основну школу п њен напредак. Показало се да се са оваквим дуализмом у основној школи не може ништа учинитн, Или би ваљало узети у оцену питање о пренашању свију основпих школа у чисто народно (окружно и среско) старање; или ваља еманциповатн школу и наставника од воље школских одбора, у погледу старања. Сваки председник школског одбора на првом месту, а одмах за њим и остали одборници, ироизвод су својих локалних прилика и долазе на своја места путем променљивог расположења. Вз тога следује да многи председници —којп су извршпоци одборских одлука — неће да покупе што за школу треба; неће да изврше досуђене казне; неће да саслушају праведне захтеве учитељске о снабдевању школе ; а све то »да се пе замере грађанима." Учнтељ је нејак, да их примора на то. Поднесе ли извештај мишктарству, они реку да је „неистину« доставио ; не поднесе ли, он се предаје случајности на вољу; а са успехом и напретком његовим после шта буде. У колико ли сам моста чптао из учитељевих погледа друго нешто, кад му се постави питање : „има ли што да се пожали на школски одбор ?" — а он одговори „па, немам ништа !" Ако ди учитељ има одважности да отворепо и безобзирно потражи што школи треба, онда је неминовна тужба противу њега; и морали би битн особити узроци, који би га одржали без штете на том месту.

ЛЕТОПИС

То исто важи и о казнама, које се изричу над ђачким родитељима. Оне се, с малим изузетком. слабо напдаћују ; или ако се наплати прва мања, посде све остаје и прелази у заборав са свршетком школске године. Све под разним изговорима да се „нема" или „не може," остају казне ненапдаћене. а неуредност се ширп у школи и међу децом. Штета се отуда осећа и на деци, а неизбежна је за учитеља. Јасно је из мојих нредњих навода, да ваља што више надлежности одузетн из руку школских одбора и путем нових установа подјемчити нравилнији ток радње у основној школи. Да то буде, ваља завести: а) општи — окружни — прирез на издржавање школа : б) извршење казни пренети на државне власти. По добивеним подацима, све шкоде у јагодпнскоме округу, унеле су у своје буџете на научна средства, намештај, књиге за сиротну децу и остале трошкове само 2760 динара. Сад настаје питање: јесу ли и ти издаци стварно учињени ? Јер, кад су табле необоЈене, сувђера нема, креде по читаве месеце нема, скамије батаљене, мапе подеране — онда је праведно да се, у много школа, постави питање: на, на што су ове суме у буџету, кад потреба нема никако, или нема на време ? Има издатака, које и даље мора вршити оиштина, као по^изање и оправљање зграда, плаћање служитеља и давање огрева, ма да би била велика срећа, кад би се и подизање школа регулисадо тако, да се купп сталан прпрез, иа где шкода треба, ту да се и подигне, како сам разумео да се већ чини у срезу моравском окр. алекспначког, па и у срезу трстеничком. Сви знамо како се снабдевају државне средње школе, и како су честа потраживања за накнадне кредите. Па у чему је живот једне основне школе другојачијп од живота једне гимназије, те да им не треба осигурати и нодједнаке изворе за усавршавање. Ја сам учтивог мишљења, да кад би се купио општи прирез на школске потребе и удагао у заједничку, среску касу; кад би се —по прописима врховне шкодске власти — регулисале школске потребе; кад би у сваком округу био сталан надзорник шкодски, преко кога би се вршила и ова контрола; кад би, најпосле, сам учитељ, по овери школскога надзорника, могао узимати потребан новац и снабдевати своју школу оним што јој треба — — онда би много што шта бидо боље и уредније ; онда би и председник и сваки родитељ био учитељу мпо гост у школи, а учитељ самосталан, више одговоран, и с нравом одговоран, домаћнн у