Prosvetni glasnik

230

ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ДЕТОПИС

Ово су, по моме нахођењу, битне реФорме, које би се имале извести у области основне наставе, и које имам част да поднесем на оцену господину министру. 9. јула 1890. год. у Београду. НАДЗОРНИК ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ОКР. ЈАГОДПНСКИ, ПРОФЕСОР, Жив. Живановић. II. Изеештај о стању основних школа у срезовима: кључком, поречко - речком и крајинском (округа крајинскога), у г. 1889.-90. У сва три среза, која сам ове годнне обишао, било је 46 школа, које су радиле до краја годино, 2 школе, које су остале у невреме беи наставника, и 2, које не раде већ одавно (у Рудној Глави и Горњанима, у срезу поречко-речком). Голубињска школа у срезу поречко-речком остала је без наставника у марту, а Шетришка, у срезу крајтшском, у мају. У обе ове школе држао сам испит сам, и нашао сам слаб успех. IIо осталим школама, ако и нисам свуд нашао резултате, који се данас од основнпх школа очекују, нашао сам бар труд и заузимање наставника око својих ђака. Труд и заузимање ја сам им, по могућности, наградио. Општи резултат свих оцена нзлази 4 7 | 2 , Кад се узму у обзир разне незгоде, које сметају учитељима у раду. као што су: разлика у говору оних крајева, оскудица научних средстава, кубура са школским одборима, слабо интересовање за школу и т. д., онда ми се, мислим, неће замерити, што сам у оцењивању био доста благ. Ја мислим, да би била неправда казнити оценама учитеље за оно, за шта нису само они криви. Кад се види, да учитељ ради марљиво посао, који му је поверен, али се, ипак, на кргју његова рада не види оно што се желело постићи, кад се план за тај посао кројио; онда не треба сломити кола само на учитељу, него треба тражити лека мало дубље. Што основне школе у опште не дају оне резултате, који се од њих траже, врло је велики узрок сам њихов програм. То је опажено већ внше пута и по оним школама, које су ослобођене од горе поменутих незгода. Колику вредност има садашњи програм основних школа најбоље се може видети, кад се погледа на оне младиће, који су пре две три године свршили основну школу, па ступили у сеоски живот. Ти су младићи једва пис-

мени, а од осталог знања, што су требали да понесу из основних школа, нема ни помена. Па је ли то задатак основних школа? Јесу ли оне за то установљене, да се у њима деца муче оним, што не може ни две три године да се сачува одзаборава? Кад је нрограм грађеп, погрешпло се прво у том, што није одабраио оно што је нашем народу најпотребније, а друго у том, што се од свачега натрпало мпого. Учитељима се запретило, да ће страдати, ако не сврше све што им програм налаже. Да би се спасли, учитељи су се удалнли од стварности. У место да наставни материјал оживе својом речју и очигледношћу, они су га умртвили разним ђачким ручним књигама. Не могућп се упуштати дубље у саму суштину појединих иредмета, развили су снтничарство. На тај је начин од корисног учења постало бесциљно бубање, чиј се резултат најбоље впди на горе поменутнм младићима. Вредност таквог школовања огледа се и у оном у опште малом интересовању за школу, што се готово свуда опажа. Оног избегавања од школе н кажњавања ђачких родитеља извесно не би било, кад би родитељи видели какву стварну корист од школе. Кад родитељ види, да онн који су свршилк основну школу нису нншта бољи од оннх нешколованих, онда, разуме се, мора сматрати за неиравду, шг ,■ му се дете, као кућевнп помагач, тера у школј. Овом ситничарењу по школама треба тражити лека. А лек, свакојако, неће се наћи у томе, што ће овај или онај ревизор, за оно два три сата бављења у школи, дати овом или оном учитељу двојку или јединицу. Учитељ, који добије двојку или једпницу, истина ће бити отеран, да не чини штете у тој школн, алп ће на његово место доћи други, који ће може бити учинити још и више штете. Школа ће свакојако штетовати. Треба дакле изменити саме основе, т. ј. план и програм основних школа. Тек кад се то учиви, може се тражити већа одговорност од самих изврпшлаца, т. ј. учитеља. Али н ту одговорност од учитеља не треба тражити овако као до сад, нреко годишњих надзорника, него треба устаиовити сталан надзор. Надзорник треба не само да видп како се у којој школи ради, него треба и да исправи погрешке, ако их где нађе, и да учитеља још у почетку његова рада уиути на правилан рад. То садашњи годишњи надзорници не могу чинити онако, како би могли стални, јер немају времена за то : а ако би и могли, и ако где и учине, све је то доцкан, кад се већ учинн погрешка. Напоменувши довде што налазим да у садашњем уређењу основних школа није добро, треба да кажем и то: како ја мислим да би се могло помоћи.