Prosvetni glasnik

234

НАУКА и НАСТАВА

трашњих размирица с Бранковићима, усиео те, после боја код Грачанице на Косову, да, помпривши се с Ђурђем, осигура својој земљи мир за неколико година — докле не наступише буна брата му Вука, уз којега стајаху и Бранковићи. и борбе Бајазитовнх синова око престола. Потпомогнут угарским краљсм Жигмундом, испало му је за руком да стиша буну брата свога Вука и да. потпснувши Бранковиће, прошири своју област. А кад насташе распре Бајазитов^х синова. умео се њима корпститп. Помажући Мусу про гиву Сулејмана, а Мохамеда противу Мусе, десиог је Стеван повратио многе ранпје изгубљене земље своје очевине. Захвалан на номоћи, без које мучно да би могао савладати свога брата, Мохамед је, дошавиш на владу, утврдио са Стеваном мир, који је био ио ('рбију у оно доба врло користан. За кратко време, од Косовске битке па до I 412. год., Огеван је успео дакле да знатно нрошири своју државу, да се ослободи васалских дужности п да, помиривши се с Ђурђем којега је назначио себи за наследника, осигура својој зем.ви и народу унутрашњи мир, који је без прекида трајао пуних 8 година, а то је случај, каква не беше још од времена Милутинове владе. То су резултати политичког деловања деспота Стевона у нрва два одсека његове владавине. Они речигије него икакве сведоџбе обарају тврђење Мајкова и свију осталпх историка, који су као он мислили о владалачким иодобностима деспота Стевана. Да је он како треба схватао свој владалачки позив, и да је имао и во.ве и способности да га изврши. како су то захтевале потребе државе и народа, још ће нам боље посведочити рад деспота Стевана у трећем и последњем одсеку његове владавине. Карактерчстично је,с иолитичкога гледишта, што се у ово доба оиажа нека сличност у унутрашњим приликама Срба и Турака, и што се код владара оба ова непријатељска народа види једнакост у тежњама за поправку онога, што је у државама њиховим било трошно. По својим духовним особинама које му чине карактер, Мохамед је у многоме наличан десноту Стевану. Обојица у боју храбри, волели су мир, те су, кад год им је било могућно, бојној вреви претпостављали миран рад на неговању свога духа. Обојица су врло добро увиђали не-

згодан унутрашњи положај, у којем се иалажаху њихове земље. После страховитог пораза у битци код Ангоре и после оних ужасних размирица око престола, које јако иоколебаше снагу турске царевине, Мохамеду је била нрва брига, да својој земљи осигура мпр за неко извесно време, које би употребио на то, да се земља опорави п да се иоврати расклиматани уиутрашњи ред, у коме је основа спољнот снази народној. По прнроди већ мирољубив, а нагнат и овом потребом своје земље, Мохамед се, по ступању своме на престо, сусрео у својим тежњама за мир са деспотом Стеваном, који му још једини у то време могаше стварати озбиљне сметње. И ' 'рбији је тада, више него икада дотле. требало мира. Косовски пораз, па за њим силни спољни ратови уз Турке и унутрашње размирице око ггрестола још су више појачали осећаје клонулости, који су, врло је природно, изазвати иоразом на Косову, а да п не помињемо последице, које оби шо иду уз непрестано ратовање. Монах Исаија нам је дао истиниту али жалосну слику унутрашњег стања у Србији иосле битке на Марици. Догађаји који су се, после ње, развијали били су, ио својим иоследицама, такви, да су могли у ту слику унети још више жалости п невоља. И од деспота Стевана је било врло мудро и патриотски, што се је користио тадашњим приликама, те земљи осигурао за неко време трајан мир. Рад деспотов за време тога мира тек нам може, како треба, изнети у пуној светлости његову политичку увиђавност и правилно схватање својих дужности и државних потреба. Као уман човек, увиђаван политичар и добар родољуб, деспот Стеван није могао превидети жалостан положај, у којем се налажаху у то доба Зета и Босна, и дужност своју, да норади, колико му је то према ондашњим средствима било могућно, да од Србије створи кристализациону тачку, око које би се искунили остали делови српске народности , на коју би били управљени погледи свих родољуба, жељних да виде отклоњене опасности, које прећаху опстанку српске државне самосталности Сви послови које је деспот Стеван смислио и извео за време овога мира, показују да је деспоту та мисао непрестано у иаметн била. Н>оме одушевљен, старао се он пре свега, да створи