Prosvetni glasnik

наука и настава

236

творвцв." 1 ) Иоредимо ли са овшм казивањима Врокијеровим и Константиновим оно што нам се о томе сачувало у споменицима дубровачког и млетачког архива. наћи ћемо, да се она нотпуно слажу, а то слагање је најлепша сведоџба о јако развијеној агрикултури, трговини а нарочито рударству. Норед множине рударских места, у којима су већином били н тргови за трговину, Србија је била пуна таквих градова, „гелико по многбшхб сгранахБ мал г ћи чести №два приоуподобити њстБ. п г ) Понајјаче се међу свима истиче својим богатством и лепотом Ново Брдо, очевина десиота Стевана. Турци га називаху «мајка свију градова" — толико им импоноваше својом величином и богатством. У њему је било преко 40.000 становника, који се занимаху трговином и индустријом, а нарочито рударством, јер Н. Брдо «\уаг 1350.—1450. сИе дго881е ипс1 ће1'и1ии1.е81(! зШсИЈзсће Ап81ес1е1ип§ с1е8 дапгеп 1ппегеп с!ег НаИзтзећ" 3 ) Унутрашња управа земаљска, за време деспога Стевана, држала се закона Душанова. Ради надзора управиих власти путоваше сам деспот сваке године гго целој земљи, исправљајући погрешке и неиравде, које би могле доћи, било са несавесности чииовничке, било с неразумевања законских проииса. Да је унутрашња организација деспотовине стајала на чврстој основи, најбољи је доказ чињеница. што је у међувремену од смрти Стеванове до ступања 'Бурђева на владу у целој земљм мир остао непоремећен, и што и доцније, за владе 'Бурђеве, поред свих огромних намета и кулука и поред све незгодне спољне ситуације, није било нигде озбиљнијих нереда. И по народној песми знамо, да је старина Новак, одметнувши се у хајдуке, морао побећи гори Романији у Босну, јер му у земљи десиотовој не беше станка ни опстанка. Која се земља може похвалити оваквим привредним и индустријским стањем, за ту се земљу за цело може рећи, да је на путу напретка н благостања. Према овоме је са свим природно, шго су и Финансије српске стајале у оно доба врло добро, на баш, ако узмемо на ум ондашње незгодне нрилике наше др') Конст. Филосо*, ор. сћ., сгр. 251. г ) 1(1. ЊМ., стр. 252. 3 ) К. Јиречек; »1Ле НапДеШтаааеп ип(1 Вег§\уетке 4 , с»р. 55.

жаве и Финансијско стање осталих народа, можемо рећи и сјајно. Годишњп приходи деспотове ризнице износили су, по рачуну Мијатовићеву, 570.000 дуката, што је, за оно време, било врло много. У опште узевши резултате васколиког рада деспота Стевана на овом пољу, могли бисмо се потпуно сложити с његовим биограФом Константином, који их овако карактерише: «И ввсако нечБСтше попрано бнств и оустраш! 1 се, роуц!} оубо отБсћкоше се неправБДБствоугоштихБ и 8 бл 4 простирагемћ, правдћ же процввтБши и плодб носивбши. Не изгонгааше скорБ кБснештааго, ни же богатБШ оубогааго; ни же прћвБзимааше пр -ћвБЗмагагеи пр г 1зд4лн 6 лижбниихб ; ни же изхождааше мачв вбзможбнбшхб , ни же праведБНБШХБ крБВБ проливааше се, ни же злословик\ ни бледивига пр ^ћбнваахоу, ни же начелБствоугоштиихБ облвганигх ни же ирћславБннихБ по чиноу пр^зр^ншд, ни же ина нодобБнаш."') Кад се све ово има на уму, онда није тешко пристати уз г. Ст. Новаковића, који тврди, да су у ово доба најбоље стајале ствари деснота Стевана и да се «на двору његовом почело мислити, да се враћа време моћи Немањићске." г > Овакоме мишљењу, норед осталог напрегка, даваху врло јаког основа и саме личне особине деспотове, јер « сб же прича Константин — отб 6 ожбствбнбшхб писании богоу оугоднвнаи свбравБ б-ћше милостннгами и вкрого аште кбто инб . Паче же изб даввна не биввша такова отб цареи царБствена и изредБна. СвжителБСтвовавБ же вбсточбнними и западБнними и вБсе изредБНБШ16 обнчањ избравБ б г ћше даже до самнихБ одеждБ, пхже на полБзоу и красешта, ороужни же и прогаждении и СБнћдеи иосаждении чиномв и вБСтаниа геже кб слоужБб'ћ божБСтвБнћи. изредБнак СБблгодаж прочитаниа и молитви, ловлкникх и сбв!зти, избшбствига и вбходб 1, ввсемоу вБсегда по достокхниго чинб красештоу, гелико сб гожбского дарицего решти : блажеии живоуштеи вб домоу тв01вмБ, новбш Соломоне. >>3 ) Ради ових својих особина десиот је Стеван био, по ') Конст. Фидософ , Животоиис деснота Ст. Лазаревића, Гласник Х1Л1., стр. 282 — 283. ^) Ст. Новаковић, Ново Брдо и Врањско Поморавље, Годи1ињица, књ. III., стр. 296. 3 ) Конст. Философ , Живот деспота Ст, Лазерев., Гласник Х1ј11., стр. 249.