Prosvetni glasnik

23 8 наука

старајући се за благостање народно, ннје заборављао као што видесмо ни на умну снагу народну, „Подижући манастире Манасију, Каленић и с матером у друштву Љубостињу, он је имао намеру, да од њих створи центре религиозне и расаднике за богаћење и промицање књижевности у народ. Старањем његовим је доиста књижевност наша онога доба пошла у нанред, о чем нам сведоче многе појаве. које обележавају јачи покрет— живљи рад ондашњих нам књижевника. О љубави деспотовој према књигама и књижевницима има много помена у књижевним делима из тога доба. Константин Философ, његов биограФ, казује нам, да је он „многнихб бо дрБжавБнвшхв житиге прошвдБ иже древл^е ввселгенБноук) поборБшихб и нккмими отб чести и добродћтелши обр]зтБ имоуштиихБ отб д 1 злб прочакх же ни малБ1. и ') А са овом се сведоџбом Константиновом дивно слажу речи другог једног писца тога доба, који нам остави врло важан запис на једном еванђељу, које преписа по налогу деспотову. Деспот Стеван, вели се у том запису, к сб оусрБДхемБ же и лшбовио (книгн) прочитовааше. Сб сни пр г ћмоудрмстБ мтб сихб сб желашемБ прибнвагемнмБ и пол^н иже ©тб т г ћхБ прочиташа, б4ло бо лгоблцаше сихб, «акоже вб царствп! и слав'15 мирсц г ћи инб никтоже." *) Ценећи овако књиге и мудрост, која је у њима прибрана, а нрожет љубављу према напретку народном. коме је књижевност један снажан покретач, десиот Стеван је прибирао и скуиљао око себе учене калуђере са свих страна (( винн ради пр г 1шисоваша книжнаго. }> З ј Тако нам нисац овога записа, поред осталих важних бележака, прича, како је десиот дозивао из Св. Горе учене калуђере, како се он дуго колебао, да ли да се томе позиву одзове, па најзад, послушавши савете старијих отаца, пошао са још неколицином у Србију (( нослан1анаписанаа ©н-ћми кб нриснопомнимомоу (Стевану) носеште молбн и молген1а вб еже сболгодати насљ и пакн кб т 4 мб вБзвратити." 4 ) Кад су дошли у Србију, деспот их је лепо дочекао и «вб нравославш же цвбтни ©нћхБ ') Коистан. Философ , Живот Дееиота Сг. Дазаревића, Глаеник Х1Л1., стр. 248. 2 ) Ст. Новаковић, е арх. изложбе у Кијеву, 1874., стр. 12. 3 ) 11)1(1еш., стр. 11. 4 ) ХћхДет., стр. 13,

настава

посланЈа ^рћвБ и вб тћхБ лежештаа оусмотршБ доухомБ же порадовавБ се и сб благодарешемБ множае вћзлгоби насБ, шш © тб того ПОЛаТБ1 ИЗБШБДБШа и сб таковнми сбжителБствоугошта и вЗз т ^ хб волгахБ ходешта.'' 1 ) Свршивши «еуаггел1е обходештее вБсегодиштное редовное число вб странахБ лгобостинскб1хб п , хтео је, вели да се врати, али десиот Стеван „оутћшителБними н^како и благнми словеси начинаачге сБставити насБ < отб еже вБЗвратЛги се вб тнге дбни , и иосл^ћдно об^штаваше ©тпоуштеше сб доволбствомб и вештми иже тамо скоудостБ наплБнагоштшми и гклеспиге потр^ћби приносештшми, иаки в1>роуча.аше дроугик. ннигм ирдиисавати сђ повел ^ћшемБ и моле хоудостБ нашоу".... А ја, наставља даље, (( страхБ кб стидћнпо сБприпрегБ, : ' 4 рекох (( нека буде по твојој вољи и заповести, господару ; »нмге же книги мнд вЂданншс. сге бЂхоу: соудге, левитгко, второзаконге, м(дтјсеист >ие книги иетЂ и Зонар а." 2 ) После овога нам прича, како га је десиот понудио, да му сазида манастир, „шко да и вб нашихБ странахБ пристаниште имаши вб оугћшеше теб^ћ же и соуштшмБ сб тобого," 3 ) на што је он, после мале недоумице, пристао, « вб обитћли своеи болше соудивБ нежели вг> тоуждгих роукодЋелгњ скставлихти се.» 4 ) (Јвај је податак врло важан, јер нам казује, да се деспот Сгеван сусрео са интелигентнијим калуђерима у жељи, да у Србији, подизањем манастира, створи књижевне центре, те да на тај начин иснрави погрешку, коју је још Свети Сава учинио, пренесавши књижевни центар у Св. Гору, далеко ван граница своје отаџбине. Мож'да му је Бугарска, која имађаше у Трнову центар књижевни, послужила као иример, јер доиста у њој, као што се може видети, у последњим данима државног јој живота књижевносг цветаше иод утицајем рада Јевтимијева и његових ученика. —■ Подижући манастире, деснот их је снабдевао свпма потребама за живот и рад калуђера, које са свих страна нрикуиљаше, да раде на књижевности, коју је он тако ценио. Богата ризница деспотова и намењена је била добру народном. Он је није штедио, него као Тит, по казивању Константинову, « сб же дћлн прћизлиха ис') 11лс1еш., стр. 113. *) 11)1(1., стр. 113.-1143 ) П)1(1еш., стр. 114. 4 ) 11)1(1еш., стр. 114.