Prosvetni glasnik

252

ИАУКА

И НАСТАВА

С леве стране друма на половини нута између Дрињаче и Нове Каоабе некп МујоЋеха зачеиркао колибицу, у којој ((Пеће и каву. Ту смо остали нола сахата, и киша престаде. Мујо-Ћђха није Турчин. Он је више циганин. Беше човек шалџија, а знађаше све наше иратиоце. Између Мује каФеџије и наших пратилаца беше се подела лепа шала. Наши му пратиоци причаху како су наши ученици једнога између њих, који се зове Адсн, прозвалп Адам. Аден је био најмлађи међу њима и најсиромашнији. Муја рече да је боље што га зову Адам, јер и он није прави Турчин. — А да иије и наш Аден циганин? — Јест, одговорп Мујо, он им је рођак «110 дебелој крви", хоће рећи врло блиски род. Аден се само смејао, н задовољно имо нонуђену му каву. — А је ли Аден ожењен, запита директор. — Није. Он је угурсуз човек. Стаде Алија (наш други вођ) објашњавати како се прави Турчин жени, а само се не жени ((ћовек" угурсуз. Аден се опет смејао, као да се то њега не тиче. Тек у Ваљеву иротумачи нам г. Љубомир Ненадовић да „угур" значи срећа, а ксуз" је одречна речца (као немачко 1оз). Према томе значило би да се у Турака не жени само човек, који (( нема среће ! )} Дирентор заподе с Мујом разговор о томе, како се Бошњаци поздрављају, јер му падоше у очи што они једноме веле «Сабан-Хајирала" а другоме „Мер-Хаба". Мујо подвати своје познанике, па стаде објашњавати овако : Мп Бошњацп велимо јутром «СабанХајирала", а око нола дана «Селам-малећ в , а после пола дана иакшам-хајирала". Али ови моји коншије веле се да нпсу само Бошњаци и прости Турци, но хоће да су Станболије, па веле „мерхаба". А то није ио бошњачки. ((Мерхаба" кажу само прави Турци. Наши вођи ућуташе, па се смеју како се Мујо рашћеретао. Ради спомена да на овом месту забележимо и имена наших пратилаца: Мујо Хендић, Салија Халиловић, Нбрахнм Повлакић, Омер Мазлаић и Аден Кантарџић.

Киша беше ирестала. и мн се кретосмо к Новој Касаби. На 1 километар од Мујине колибе утиче у Јадар с десне његове обале поток Кравина, изнад кога се уздиже планина Кравица, а нспод ње је брдо Побуђе. Иут нас је водио све уз Јадар, и то све равницом. Насип је врло леп и врло солидно израђен. На левој обали Јадра испод једпога брега има неколико колибица. Наш Алија рече да је ту некада био конак, па је «ћојек и што је ту живео „ОФукарио", и сада живи у тим колибама Фејзо Голић. Мало понапред видесмо Фејза у својој њиви, како обилази свој махал, а пуши из кратка чпбука, рекао бих да је раван бегу Видајићу, а не да је Фејзо Голић —по пореклу ирави Циганин. Пред вече на лепој кишици стигли смо око 6 часова по подне у Нову Касабу, где смо били решили да конакујемо. Још у Зворнику рекли су нам да у Новој Касаби свратимо у Нуханов хан. На карти обележена је Нова Касаба као варошица. У истини она је врло мало соло, које се састоји свега из 60 мухамедовских кућа. Нова Касаба, и ако лежи на друму Вел. Зворник-Власаница-Сарајево, опет није ни корак у напред иошла после окупације. Новина је у њој само омања жандарска касарна и врло леп гвоздени мост, на уласку у Касабу, преко Јадра. Нова Касаба имаједан ред кућа, које су поређане с једне и друге стране друма. Напред с лица дућани су, а изнутра су станови. Дућани су сви један на други налик. Ни један није скупљи од 100 гроша. Људи су већином сиромагани. Наш ханџија Нухан Јакубовић најимућнији је грађанин Нове Касабе. То је препредени Бошњак. Чим нас је видео, изјавио је да «нема ама ич за јело». Ни јаја, ни сира, ни масла, ии меса, ама пч. Кад му рекосмо да мп морамо ма што добити, рече да има једно добро јаре, али да се најпре погодимо. Разуме се да му је он казао цену, а ми смо само морали пристати Ока 40 крајцара на живо! Платисмо за живо јаре 2 Фор. 40 крајцара ! У сред Беча не би било скупље.