Prosvetni glasnik

МЕОТСКА

ЕТАЖА

255

од 8сго1>Јси1агГа IеШпо\с1е& 81112., на другом опет ЕгоШаттта 81112., неке глатке хидробије и миого костију од риба. Микроскопским проучавањем констатовано је у глини и много дијатомацеа и монактинелида. Идући на више, к средњем хоризонту, постају слојеви све вапновитији, и на послетку доминира кречњак са Фосилима : МоШоЈ.а ко1ћуп\са Е1с11\\ г ., ЕгоШа гШпи1а 81112., У рпегиргз АМсћп Апс1ги8, поу. 8рес., Воитга ехо1сАа 1ј., СегИМит Ш8Јипс1.ит бо\у., Сег\1ћгит гидГдтозит Е1 с ћ \у. и неколико (нових) Фела рода КГ88оа. Граница између овог и средњег хоризонта назначена је на неким местима танким банком с остреама, поред којих се гдешто налази и једна мала шкољка (Сопдегга зић-ВавГегиИ Тоигп.ј, коју ћемо за тим сретати и у вишим хоризонтима. б). Средњи хоризонат састављен је из паизменично порсђаних слојева глинаца (обичних и песковитихј, растављених кашто слојевима песка. Моћност овога хоризонта много је мања но претходног. Фауна се карактерише огромним мноштвом шкољке I Сопдегш шћ-Ва-зГегоШ Тоигп. и различитим Фелама родова Ругди1а, М\сготе1ата, Нус1гоМа и т. д. в). Горњи хоризонат по петрографском карактеру свом као и иретходни. У палеонтолошком погледу има овде Сопдепа поVого88Гса 8тг. исти значај као и СопдеНа &и\1-Ва81егоШ Т оигп. у средњем хоризонту ; осим тога карактерне су још многе Феле родова : УаЊа1а, НепЏпа, 8апШча, М\сгогпе1апГ а и т. д. На први поглед види се дакле, да Фауна крчког кречњака сиада у тако зване «бракичке Фауне. м Да би пак изближе одредио карактер њен, Андрусов разматра какве у опште могу бити бракичке Фауне, па онда анализује Фауну крчког кречњака. Ми ћемо ударити истим нутем, и потрудићемо се, да у што краћим потезима изнесемо главне идеје његове. Један од најглавнијих Фактора, који условљују расподелу организама ио разним басенима, јесте релативна количина соли, коју садржи вода тих басена. Свакомје, бесумње, иозната она огромна разлика између слатководних и маринских Фауна. И као год што има басена, у којима вода, ио количини соли, стоји у средини између морске и обичне воде, исто тако има и Фауна, које се по

свом укупном карактеру разликују и од маринских и од слатководних Фауна, држећи, до неког извесног степена, средину између њих ; то су тако зване бракичке Фауне. Ове су Фауне по кад што праве смесе, имајући у себи елементе и морских и слатководних_ Фауна, — маринске типове, који су се могли привикнути да живе у води, у којој има мање соли, но у њиховом ирвобитном медију, и слатководне, којисе ирилагодише бракичкој води. Такве су Фауне н. пр. на ушћу река у море и у опште ио лиманима. те их с тога Аидрусов називље лиманске Фауне. На другим местима нак налазимо исту, само много сиромашнију Фауну, коју виђамо и у суседном, нормално сланом басену. Овакве су Фауне по лагунама, које су у вези с морем по малим заливима и у опште у таквим крајевима маринских басена, у које утичу велике реке, те им знатно смањују проценат соли, а међу тим иису у стању населити и елементе слатководне Фауне. Ова последња околност, у свези с већим процентом соли I но што га има по лиманима, чини, те овакве бракичке Фауне имају више марински карактер но оне прве, па их зато Андрусов и зове полуморске Фауне. Видели смо какве су околности потребне, па да се створе бракичке Фауне, и онда је лако разумети, зашто оваке Фауне (упоређене с маринским) заузимају обично врло мале просторе. Само у извесним случајевима могу оне имати већег значаја : у повећим, од мора издвојеним басенима, а с бракичкиМ карактером воде. У оваквим басенима превлађују биолошки услови, какви се виђају или на ушћу великих река у море, или по лагупама, те им и Фауна добива карактер или лимански или полуморски. Као пример за прву врсту имамо Каспијско Море, а за другу Црно Море. Кад пак изближе уноредимо ове велике бракичке басене с лиманима и лагунама, видимо, да има и нека извесна разлика између њих : проценат соли није код њих тако лабилан, као што је то по ушћима река у море и ио лиманима, а осим тога имају они још и много сталнију Фауну. У ослађеним заливима и по ушћима река у море дати су сви услови за велику и непрестану миграцију из суседног мора, које пак код великих бракичких басена, услед јаке изолованости им, не може бити (бар никако у таквом степену). Међу