Prosvetni glasnik

258 IIАУКА И

него је и време при том иградо главну улогу. т. ј. крчки кречњак није нека особита Фација горње сарматске етаже, него са свим засебна творевина, млађа од сар мата. За ово нам јасно говоре: мене, које су, у току ства,рања крчког кречњака. иреживеле сарматске Форме; појава таквих морских типова, који се не налазе у сарматској етажи: и. на послетку, појава типова, који су веома сродни с понтијским (конгеријским) или чак и идентични с њима. Према томе крчки кречњак јеств таква геолошка. творевина, која и стратиграфски и иалвонтолошки, стоји у средини измеђц сарматске и ионтијске етаже. Андрусов га с тога и утврђује у нову и засебну етажу, којој придаје исти значај. као и сарматској и понтијској. У једном од нређашњих својих радова назвао је Андрусов ову егажу „претпонтијском" (ргаероп^сига, до-понтическји лрусв), а сада, у овом главном раду свом о овој етажи, називље је меотска етажа (мдотическгп лрусо). (( Крчки кречњак, вели он, јесте по својој Фауни нешто средње између понтијске и оарматске Фауне. Прва носи на себи каспијски какактер, а друга пам представља тип Црног Мора. Фауна, која држн средину између Фауне Црног Мора иФауне Каспијског Мора, живи данас у Азовском Мору, које се пређе звало МееоЉ, и представља дакле тип Фауне крчког кречњака. Отуда и назив — меотски".... (Свршиће се) 0СН0ВН0 ШКОЛОВАЊЕ У СРБИЈИ у 1888.-9. школској години од ј ^тев. Д, ЈГ оповића Размак времена од десет година довољан је, да се разноврсне ирилике основног школовања узму за предмет нроучавања. У чланцима који долазе износимо неке резултате, до којих смо дошли проучавајући статистичке податке који се тичу основног школовања у нашој земљи у 1888.-9. школ-

ПАСТАВА

ској години. На ово нас је побудила и та околност, што је основно школовање ношло другим нравцем, од како је изишао закон о основним школама од 3 1. декембра 1882. године. Овај је закон донео одређеније прописе нарочито о уписнвању и исписивању ученика, као што је први иут у њему изречено и начело обавезног школовања, па , је свакако н корисно и ноучно: да се разгледају резултати, који су. нешто њиме, а нешто и другим узроцима и приликама, по- ' стигнути. Да би проучавање тих резултата било што занимљивије и на што широј основи, ирикупили смо неке податке о стању основних школа у нашој земљи из године 1883.-4. и 1878.-9., пошто је и статистичарска практика да се ноређења чине нарочито у размаку времена од 5 и 10 година. Како је 1879-та година једна од оних последњих година, када је још живео „Закон устројства основних школа" од 11. сентембра 1863. год., то је, нема снора, и поучно и занимљиво : поредити резултате од тог времена с резултатима ностигнутим иосле 10 годииа. Уз то је ту и година 188'»-та, као година, до које је нови закон о основним школама имао времепа, да се довољно с њим упознаду сви они којима је дужност да се старају о напретку основног школовања у Србији. Ова расправа ни мало не претендује на потпуност. За проучавање свеколиких прилика школских нисмо имали на расположењу тачних званичних иодатака. С друге стране намерно смо одабрали само неке нодатке и упуштали се у истраживање само оних резултата, који — по нашем нахођењу —- могу да интересују и шири круг читалаца. Већ то не би био случај, кад бисмо се. зарад теориске потпуности, упуштали и у она статистичка разлагања, која само специјалисте могу да занимају. Прво ћемо изложити нодатке о броју ђака за све три школске године о којима је реч, иа онда изнети резултате до којих се ! долази проучавајући те податке.