Prosvetni glasnik

?68

и времена (ово ведим из личнога искуства), а то ће ј рећи: једва се сврши треКина синтаксе без врло многих напомена. Да ди би се могде још оне две трећине изучити са преостала 3 часа ? По моме искуству не би. У томе случају, кад се свих 5 часова у VII разреду употребе на синтаксу, не би се могао чптати ни један класик, а то је баш по правилно и добро разумевање самих правида из синтаксе врдо штетно, јер нису ни руски, ни немачки, ни Француски, па чак ни бугарски педагози без врло важних разлога завели напоредно учење синтаксе и читање једнога или два класика. Да и не помињем, како се добро разумевање правида из синтаксе само објашњује реченнцама, прикупљеним у виду примера за извесне партије у синтакси, а да се тако разумевање потпуно онажа тек онда, кад ученик чита текст из којега кдасика, па наиђе на реченицу, која (често једна једина) обухвата сва правила из неке партије у синтакси, ако не и сва правила из неколико партија, те онда мора протумачити у један мах неколико различних правила, — доста је напоменути, како постане досадно и наставнику и ученику ненрестано бављење заморним и сухопарним правилима из синтаксе и превођењем већином сличних реченица за та правила, те је баш прека потреба мадо разноликостп, коју пружа занимљиво читање којег било класика. Кад се уза све ово узме на ум, да се већ у нашем V разреду морају учити уз облнке и некоја правила из синтаксе (аћ1. 1етропз, §еп. и а1>1. циаШаИз, $еп. раг1Шуи8, коњунктпв у зав. упитним реченицама, коњунктив место императива, и1 соп^есиИтит и 1та1е и др.), да се у VI разреду уз учење обдика морају изучити врдо многа правида из синтаксе (у првоме реду асс. и пош. сит 1и11пШуо због познавања инФинитпва, сопзееиио 1етрогит, ађ1, аћзо1и1из, унотреба скоро свих коњункција, описивање инФннатива 1'и1ип , зир1пит на ит и на и и још многа друга), онда се јасно види, да је немогућно изучити целу синтаксу у једноме — VII — разреду, па ма се то изучавање ограничило само на оно, што није раније учено, а да и не помињем, како је потребно све оно раније учено проширити н допунити свима правилима, која су раније азостављена, јер су се поједине иартије из синтаксе у V и VI разреду училе у најужем оквиру (тако се у VI разреду изучи само главно правило о консекуцији, а у УН-ме морају се изучитн сви изузетнн сдучајеви од главнога правила, да не бн ученик, наилазећи у којем класику на врло често одступање од главнога правида, посумњао у ваљаност гдавиога правила). Да би се одржао захтев : синтаксу треба учити

само у VII разреду, сви би се облмци, уз које иду правила из синтаксе, мало впше побројана. или моради на изуст без нримене научити, што се свуда сматра као непостојано знање, илн би се морало изучавање речених облика пренети такође у VII разред, те би се с 5 часова датинскога језика у VII разреду морала проучити и цела целцата синтакса п уз њу многи облици, недоучени у VI разреду. И према овоме је немогућно и неупутно постављати речепи захтев. Да видпмо и онај захтев г. Максића „да се синтакса учи у нпјкраКим нотезима." Ја овако разумем задатак синтакси туђега језика: она ми мора истаћи све особине туђега језика, којпх нема у моме матерњем језику, мора ми казати, чему у моме језику одговарају особине туђега језика (на пр. како се преводи асс. ађзо1и1и8, асс. еит ГпКпШто и т. д.) Свака добра синтакса мора протумачнти све такве особине, да 611 се сваки текст туђега језика могао разуметп, што управо и јесте крајњи циљ нзучавању тога језика; може ли онда бити говора о „најкраЛим потезима" онде, где је тако рећи и свака примедбица од великога значаја по разумевање туђих писаца? Г. Максић под „најкраћим потезима" разуме (што и предлаже, да се изучи у VII разреду) ово : слагање субјекта ипредиката, атрибут и апнзицију, слагање прономена; науку о падежима: акусатив, датив, генетив, абдатив; одређивањеместаивремена, имена градова; 1етрога и сопзесиИо (етрогит, конјунктив (ја бих рекао коњунктив) у главним п споредним реченицама ; ассизаЦуиз сит тИпШуо ; ађкИуиз а)|зо1и!из. Да мало рачунамо. Као што сам горе казао , ако се све из синтаксе учи закључно до одређивања времена, простора (ово г. Максић не помиње) и места, треба 2 часа недељно, па да се то све сврши по досадашњем програму уз читање Непота до краја године; ако се пак свих 5 час. у VII разреду ио садашњем програму употребе на синтаксу , изучиће се то у најмању руку за чегири месеца ; питање је, да ли ће се све остало, што г. Максић цредлаже да се из сиптаксе учи у VII разреду, моћи свршити до краја године, дакле за преосталих 6 месеца ? Да опет рачунамо. Један час треба наставнику, да прогумачи конструкцију имена градова, а најмање један час да се увери, да ли су ученици правила о томе разумели, дакле свега два часа; на тумачење времена и њихове консекуције „у најкраћим потезима" опет треба потрошити бар два часа, а на то, да се наставник увери, е су ученици правила добро схвагили, бар шест часова, дакле свега осам часова; на тума-