Prosvetni glasnik

272

вод послужио као основ осталим преписима; нзповице нико није преписивао. Код Хрвата је само један тај препис исправљао по Уи1даИ; вишеисправака има у пеалтирима ћириловским. Расправу завртује писац испитиваљем разлика између ћириловских и глаголских псалтира. Зд историју ј\'жних Олавена многочаслужни историк г. Фрањо Рачкп не пропушта ни једну годину, а да пашу исторпјску књижевност не обогати којим својим прилогом. У прошлој је години штампао у Кас1о\чтц два своја члаика : Мтагпје з1апје Нгџа1вће рг1е XII зШјеса и ЗЈагг дгЂ ђовашћп У првоме чланку испитује г. Рачки, на основу изданих споменика и извора историјских, о положају владалаца у старој хрватској држави, опсегу њихове власти и одношају њихову према цркви и властели, а за тим, у другом' одељку овога чланка, о жупи и граду, истичући нарочито разлику између чисто хрватских градова у Приморју, у којима је био претежан елеменат латпнски. Оамо име г. Рачкога најбоља је сведоџба о ваљаности ове расправе. Читајућп овај повн прплог вреднога историка само жалитн могасмо, што нам оскудица историјских извора не даје могућност, да можемо и ми унети толико светлостп у историју нашу жупапског доба. У осталом нама се не чини немогућно, да би се, брижљивијим проучавањем исгорије Хрватске и наше, могло наћи, да у унутрашњем склопу народнога живота има доста заједничких црта код нас и Хрвага. Ставивши се па ово гледиште, може овај чланак г. Рачког бацити мало светлости и на унутрашње одношаје у нашим жупанијама. — У другом чланку расправља г. Рачки питање о старом босанском грбу. У хералдичкој науци ово је питање било спорно. По заузећу Босне, осетила се потреба за земаљски грб боје, с тога земаљска босанска влада, нреко бана Мажуранића, стави у дужност г. Рачком, да иретури архиве и да о томе питању своје мишљење. Испитујући хералдичке знаке на печатима и новцима, дошао је г. Рачкм још онда до резЈЛтата: 1.) да се на њима у старије доба налази само штит, раздељен попреко а са два реда лијерова; 2) да се каспије штиту придружује кацпга с оклопом, и Зј да је после кацигу заменила круна, која је у штит постављена, а лијерови су остали на круни. Ова се последња промена догодила у време, кад се Твртко прогласио краљем. Извештај о овоме шгампан је иајпре у Каг. ]Моутата и пемачки у А^г. 2еИип§-у, а одатле је послат сарајевској влади. Сарајевска јс влада овај извештај нослала на оцену: бечком тајном дворском и државном архпву, краљ. академ. знаности и земаљском архиву и народном музеју у Пешти. Фидлер је, у име дворског бечког музеја,

пристао уз резултате г. Рачкога. Од мађар. стране донели су о овоме свој суд пок. хералдик АШ. Хуа'гуп и исторнк ТћаПосгу. Политика је помутила погледе обојици, те с тога и тврдпше, да треба усвојитп штит с руком оборужаном мачем, којисугрб усвојили били и мађар. краљеви. Ажбот је пристао. као и Фидлер, уз Рачког. Тако је ово питањс стајало до прошле године, до појаве овога члапка г. Рачкога, у коме је он, испитавши подробно хералдичкеизворе: печате и новце, спомепике од камена п грбовнике, дошао до закључка: 1) да грб, какав иредлажу мађарски паучари, није грб босански, а тако псто није грб босански ни онај, што нам га престављају зборници домаћи ; 2) да је једнни прави грб босански, који се види на новцима и печатима, а то је штит или пругом косо пресечен с два реда кринова дуж пруге, или с круном криновом на сред поља, а пошун још са шлемом и накитом које спаја крннова круна. Овим је чланком ово питање решено на штету тврђења мађарских историка. Г. Н. Нодило завршио је прошле године свој низ чланака о религији Срба и Хрвата расправом „о Месецу и Даници, па и о Милошевој легенди« (у Кас1и ХС1Х). 0 овоме послу г. Нодилову било је речн у нашем «Колу«. Суд донесен у 2-ом броју Кола слаже се с мишљењем г. Сг. Новаковића, изнесепим у виду неколикпх напомена у Јагићеву .АгШу-и Гиг м1»у. Р1п1.« (XI В. III Н.). И г. Љ. (Љ. Јовановић) у »Колу® н г. Новаковић налазе, да је овоме послу велика мана, што се, при испитивању традиционалних народних митова, њихов писац не обазире на све средовечне писане верзије и напомене, јер су новија истраживања словенске митологије утврдила несумњиво, да је ве.шк део садржпне у делима народне усмене књижевности црпен из писмених извора, а многој су народној прпчи били нзвор сами историјскн догађаји, било што је причање о њима непосредно послужило као градиво, било што је побудило на стварање народни творачки дух. Г. Нодило је кушао у Кас1и ХС1У да одбије овај оправдани приговор, али нас његови резони нису могли уверити, да је ираво на његовој страни. Г. Љ. Јовановић ће — како сазнајемо — у скоро имати ирилику, да познтивно утврди и докаже. да је скаска о Едипу, поводом које је био спор, писменога извора, и ако г. Нодило тврди са свим супротно. Међу тим, поред свега тога што се и у овом чланку опажа иста мана, мора се признати да и он, као и остали, има своју несумњиву вредност. Др. М. Мурко штампао је у Кас1и, кпј. С. студију «Бугарски и српски пријевод књиге о седам мудраца«, у којој, на првом месту, обележава значај овога деда, које је, потекавши са Истока,