Prosvetni glasnik

213

узимати мора, што се иначе т. ј. без погледа на живот човека и друштва не узима. На питање, да ли човек има слободне воље ири делању, — и по томе, да ли се она у случајима кривичних дела у оцену узимати мора, писац је одговорио, да „о слободној вољи не може бити ни говора у смислу, у ком се она уопште узима", и да је „с тога" и он пориче, „како у философском погледу, тако и у погледу на њену примену у кривичном праву" (стр. 272). Он порпче дакле слободну вољу како у смислу, у коме се обично у опште узима, т. ј. како се узима у животу људи и друштва, како се данас и у науци кривичнога ирава узима, тако и у „ философском" погледу ; јер узалуд ћете тражити ио књизи, да ли писац признаје где год слободну вољу бар у смислу, у коме се она у опште не узима — то не ћете наћи. Он пориче слободну вољу човеку, како аасолутну, т. ј. потпуну, ни од чега —ни од узрока ни од побуда — независну вољу, тако и релативну т. ј. пепотпуну слободну вољу, дакле ону, којасе и како се обичио у људи схваћа, јер иначе не би места имало порицању њену у примени кривичног права. — Човек ради како мора; живи и креКе се као што и риба у води живети мора! Ето то је резултат, кад се слободна воља човеку порече! Писац, поричући тако слободну вољу човеку, тежи, да се не заустави само на пољу чисто „ философског ", апстрактног посматрања, него да од тога посматрања пружи и користи друштву, кад одмах помишља и на прнмену тога свога посматрања. Он зна да чисти, голи појмови ма о чему, ако се не би остварили и у животу друштвеном применили, немају вредности. Платонове „идеје" не спречише, да се хиљадама нлота сваке године у слободној Грчкој, нарочно у Спарти, не убијају, што их земљнште са слободним грађанима спартанске државе није могло исхрањивати. Многа умовања Аристотелова не спречише ропство у Грчкој, пошто је и сам држао, да илота у Грчкој и треба и мора да буде, који ће слободним грађанима грчким чинити нужне услуге, као и остале животиње што људма и другима на услугу и исхрану служе. Кантови „императиви", ни они „хипотетички" ни онај „категорички", никад не бп кадри били, да изазову какву „реФормацију" или коју револуцију, н. пр. ону у Инглеској или ону у Француској. -- Све дакле има на послетку да се цени ирема томе, да ли и какве користи од тога има ио човека, ао друштво; па према томе ни у колико ннје погрешно ни оно, што Бентам у својој деонтолоџији н самс врлине, сам морал своди на област користи, узвикујући: покажите ми ма и једно место у деонтоло-

џији (науци о моралу), које би ишло противу људске среће! А тако нсто ни у колико није погрешно ни оно, што Спенсер у своме делу једиом (Без ћазез <1е 1а тога1е еУо1и1лотш1е) вели: да се врлине могу класиФиковати према томе, колико која среће нружити може. (Видзти Рппарез &>пс1атеп1аих с1е 1а репаШе. Сеогдез Ук1а1. 1890., стр. 105!). Знајућп то, писац је с тога и хтео и похитао, да пружи корист друштву од таког посматрања свога и других о слободној вољи, па је не само иорекао вољу слободну и нену иримену у кривичном ираву, него је још и наговестио, какви нови законици кизнени, кривични, треба да буду, кпд се слободна воља из њих избаии, т. ј. кзд о њој законодавци не буду водили рачуна (сгр. 275.). Порицати тако слободпу вољу, да се о њој не води рачун у животу људском п при кажњењу за недозвољеиа дела, значи ставити човека на онај исти ниво, на коме су и остале жавотиње, ма да и писац сам, држим, неће порицати истину, да су животиње далеко заостале иза човека п у погледу па свест и у погледу на слободну вољу (или и у опште, ако се хоће, на вољу) ! Порицати тако слободну вољу, значи аоништити иреко нуждан за друштвени жшот критеријум, са кога би се могла нужна разлика чинити у делању људском. Сократ, Христос, Галилеји и Хус гину за начела човечанству корисна, — други их обарају и издају; иједни и други, кад им се норече слободна воља, једнаки су. Хајдук-Вељко главу даје, Ерајину не даје; Танаско Рајић, напуштен од својпх бранећи себе, топ, отаџбину, гине; Синђелић у подобној светлој слици васкрсења Христова лети у ваздух са храбрим и верним друговима пе дајући шанца непријатељу; сви су ти, ако им се порече слободна воља, равни страшљивим или и подлим издајицама отаџбине, јер су једни као и други радилп не онако како су хтели, но онако како су морали! Така доктрина, така посматрања (с једностраностч своје) не могу никакве користи пружити човечанству код све добре воље њихових мисленика. Ништила би се и правна и морална дужност (оШс. рег1'ес1. и оШсшш ипрегбескиш), тп тако нужни услови за одржање и унапређење друштва; јер је и за право и за дужност слободна воља битан услов — услов 81пе ^иа пон — о чему лепо н разложно (по делу 0. Ук1а1-а стр. 411. и 412.) говори Геггајх у делу своме: РћНозорШе с!и <1е\члг (књпга VI.), награђеном од Франц. академије наука. Кад не би било слободне воље, онда би човек радио онако, како би сви ранији вајкадашњи узроци и појаве одређивали — радио бн само онда и оно, кад би и шта би морао; а тада би не само настао