Prosvetni glasnik

212

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

II. На место г. Буринчнћа, који је раније изабран за реФерента књиге: „Мали воћар", на књнгу ненрегледану вратио Савету, изабран је од Савета г. др. Ђ. Радић за другог реФерента. III. Прочитано је нисмо г. министра иросвете и црквених иосдова од 25. ов. месеца, ПБр. 2700., којим се поново пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Јулијуса Ленка, којн моли за место учитеља музике, подносећи поред ранијих докумената још четири нове сведоџбе. Савет је прегледао нове поднесене сведоџбе, па пошто се уверио, да кандпдат није испунио погодбе, које је Савет означио у првој одлуци својој, то је одлучено: да прва одлука саветска о квалиФикацији овога кандидата остане у снази. IV. Прочитано је писмо г. министра просвете и црквених послова од 20. ов. месеца, ПБр. 2374., којим се пита Савет за мишљење о уважењу неких година учитељске службе г. Стојану Ђурђевићу, учитељу. Савет је одлучио: да се умоли г. Љуб. Ковачевић, да проучи молбу г. Ђурђевића и све акте по овоме питању, па да о томе реФерује Савету. V. Прочитан је реФерат г. Гргура Миловановића, цроФ. Велике Школе, о књизи „ Кривична одговорност у светлости данашње науке" од г. др-а Мнл. Р. Веснића. РеФерат гласи: Госиодине, Књигу „Кривична одговорност у светлости данашње науке" нрочитао сам још раније, — пре но што сам од вас извештен, да би Просветни Савет желео чути моје мишљење о њој. А уследте жеље поново сам је промотрио, јер књига доиста са сваке стране ценећи је заслужује озбиљну нажњу, — па се жељи Савета и одазивам. Готово нема ни једне стране у књизи, а да се на њој не сусретне читалац са по којом внтересантном или корисном мисли, коју је писац књиге, читајући разна књижевна дела и списе и стручних и нестручних раденика, нашао и представио! Ретко које струке научар да не нађе и за се по коју добру и лепу мисао у овој књизи, а с тога опет да

на ову или ону мисао своје струке не буде покренут! Свака мисао писца кога, на коју се наишло и за коју се држало, да је вредно споменути је, вешто и лако уметнута је у расправу на згодном месту. У књизи је така обилатост разног материјала п разних мисли изложена — за шта је огроман труд писац удожити морао — да ће му сваки увиђаван пријатељ наше још нејаке књижевности, а нарочито правници, на томе јамачно много захвални бити! Са те стране гледећи и ценећи књигу, ја о њој само добро мишљење могу дати и Просветном је Савету (зарад извесне цељп) вајтоплије препоручити. Али и са главне мисли, са главне ствари, која се у књизи развија и представља, — а на име са мисли и нитања: да ди човек при чињењу кривичних дела има или нема „слободне воље", и да ди слободна воља треба да служи за базис науци и закооодавцу при одређивању начела о кажњењу — заслужује књига препоруку због важности саме ствари и велику пажњу особито правника, без обзира на то, да ли је писац на подожено питање добар и ирави одговор дао или није; а у тодико нре то заслужује, што је и начин излагања и представљања, којим се дошло до одговора, засдужан свакога признања.

Писац нам је, расправљајући гдавну мисао, на поменуто питање дао такав одговор, који не стоји и не може стајати у складу са животом друштва и појединца, а отуда ни са идејом о моралу, ни са иравом, ни са дужношћу, ни са правдом, тим јасним и снажним осећањем и захтевом, да се закони људске природе без праве потребе не вређају. Учињена је дакле погрешка, — којасе обично чини, кад се ствар или појава каква једнострано или и недовољно ироматра! Тоалота и хладноКа са извесне тачке иосматрања без обзира на реадност и живот људскп, једне су природе ; јер је хладноћа само умањена топлота, нижи известан степен топлоте. Величина и маленкост — тако исто; јачина и нејакост — исто тако; леио и ружно, добро и зло и т. д. — тако исто. Па ко ће казати поред свега тога (што су ти сви побројани појмови, аистрактно иосматрајуКи их, сдични са тога гдедишта и једне и исте природе), да је у животу људском и друштвеном оно исто хладноћа што и топлота, — веднко оно исто што и мало, — идп добро што и зло, — иди ружно што и дено и т. д. ?! То неће нико казати, јер се много што-шта у животу човека и друштва у оцену