Prosvetni glasnik

480

НАУКА И НАСТАВА

4 " на првом слогу мења се на 4 : дббар, добра. 5. место 4 на нрвом слогу и ~ на другом долази ' на други слог: ваљан, ваљана. 6. ' на првом слогу мења се на ~ кад реч нема падежнога наставка, те би била од једнога слога, али се свршује на два сугласна, међу која се умеће а и од којих је крајње л, те се мења на о : нагла, нагао. 7. " на првом слогу мења се на " кад се иза њега л претвара у о; гб, т. ј. гоо. место гол. Б. Сложена декдинацпја. 1. место 4 у номиналној деклинацији на првом слогу долази у сложеној ~ : благи. 2. место 4 у номиналној деклинацији на другом слогу долази у сложеној на исти слог " и на слог пред њим " : ваљани, ваљана, ваљано. 3. место 4 на првом слогу у номиналној деклинацији долази у неких у сложеној ' на исти слог : голи, гола, голб. 4 место " на првом слогу у номиналној деклинацији долази у неких у сложеној ~ на исти слог: стари, стара, старб. 5. место 4 на првом слогу у номина .1ној деклинацији долази у неких у сложеној ~ на исти слог: мртви, мртва. мртвб. 6. место 4 на другом слогу у номиналној деклинацији долази у неких у сложеној на први слог : зелени, зелена, зеленб. 7. у неких се придева у сложеној деклинацији замењују акценти један другим тако, да место акцента, који имају или у обе деклиинацији или га променом добивају у сложеној, могу имати и други, који је опет у неких сам у обичају : впткп и витки, свети и свети и др.

III. Кратак свод евију правила о нагласцима. У прошлом одељку изнели смо на што је Даничић свео сва правила о нагласцима; сад ваља покушати начинити још краћи свод. Овим су се задатком бавили до сада већ многи испитивачи (Даничић, Мажуранић, Будман, Мазинг, Ковачевић), и сваки је од њих иокушавао да изведе кратка нравила о српским акцентима, али се може рећи

да осем Даничића ниједан неје дошао ни близу успеха. Врло разнолика деклинација и коњугација, могућност, да на једној речи буде и по неколико нагласака — све то неје никако допуштало, да се похватају конци оним многобројним променама, које српском језику дају првенство међу осталим језицима што се тиче музикалности у изговору. Тежња. да се изнађу онаква кратка правила за српске нагласке, каква су у старом грчком језику, била је до сада безуспешна, и по свој прилици неће се никад ни остварити. Али се ипак не треба оканити те мисли, да српска граматика треба да има правила о акцентима. Многостручним исиитивањима доћи ће се кад-тад до правила по којима се мењају српски нагласци : та правила — као што рекосмо — не ће бити онако проста као што су у Грка, али ће циљ ипак бити постигнут. Ми бисмо били срећни, кад би овај наш рад био бар један труиак у тој горостасној згради. При прављењу што краћег свода ми смо гледали, да најпре побројимо сва начела, која у опште важе за цео језик што се нагласака тиче. После тога, видећи да нека иравила важе само за имена, а нека само за глаголе, ми смо их засебно и изнели. Према томе наш ће свод овако бити иодељен: I Општа правила о нагласцима, II. Правила за имена, н III. Правила за глаголе. I. Општа правила. 1. У срнском језику имају четири нагласка и један ненаглашен слог. Нагласци се зову: оштар, благ, протегнут и снажан. 2. На једној речи може бнти један или више нагласака. Кад има два или више, један је главни, а остали су споредни. Главни може бити сваки нагласак, а споредни само снажан. 3. Протегнут и благ нагласак никад не долазе на једносложне речи, нити на последњи слог вишесложних. Обрнуто : једносложне речи имају само снажан или оштар нагласак. 4. У јужном говору место исгочнога е стоји ије, а место е стоји ије. 5. Чакавски и косовопољски (ресавски) диалекат немају благог нагласка. Нагласак у њих тежи ка свршетку речи.