Prosvetni glasnik

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНА РАДЊА МИЛОША ОБШИЋА

487

У своме „Путопису дела праве Ст. Србије", I. књ., М. Милојевић помиње до речице Вањске развалине бање М. Обилића коју је о своме трошку био подигао. А вођ му је, чича Сумбер, причао, како је највећи српски јунак и најсилнији у српској и турској војсци, полазећи на Косово, овде се у својој бањи последњи пут окупао и омађио те цара и 12.000 војника царских убио. Више те бање виде се развалине од двораца М. Обилића. Али у II. књ. тога путописа на стр 108. Милојевић тврди, да је Милош Обилић рођен у Дреници, и то у свлу Обиљу (Хан је то село записао „Кобилић"), од кога је, вели, по свој прилици и презиме добио, а сада су ту развалине од његовог града и двораца. Што се, вели, налазе и на Церу у округу шабачког развалине његовога града, као и у округу пожаревачком, то нека никога не збуњује, јер властела српска имала је на разним. местима и у разним крајевима своја имања. Ту он наводи и иричан е о том, како је Милош дошао у цароку службу и постао знатан човек. Цар Душан из Призрена дође некако пред смрт у Чичавицу, да се мало одмори од послова, па ходајући са свитом наишао је на Милоша. (Даље је причање слично оном у Поцерини, које је Вук записао, а које ћемо на скоро навести). Цар је по овој причи, видећи Милошеву мајку јако развијену, рекао: «Од кобиле и ждребе." Милошев огац, ис овој причи, био је богат и задружан човек, угости цара и поклони му Милоша. Цар одведе Милоша, отхрани га у своме двору и да му своју кћер за жену (мисли се на Лазара). И по несми: «Сестра Леке капетана" био би Милош сКосова: »Стиже Марко близу до Косова, „Не шће Марко равној Дмптровицн, »Но окрену првој раскрсници, »Оде право побратиму своме, »Побратиму војводи Милошу.« Мало даље за тим говори Лека сестри својој : »Ако ли си селе наумила »Узет, селе, дилбера јунака,

»Коме снаге и љепоте нема „Нити има стаса ни образа »У свој земљи на четири стране, »Узми, селе, војводу Милоша »Хајде шњиме ка иољу Косову, »Ни тамо ти лоше бити неће." 1 ) Вук Караџић у Поцерини забележио је ову иричу о Милошу Оби.шћу: „Срби приповиједају да је Силни СтеФан ловећи ио Церу угледао на једном мјесту, гдје се гране ад дрвећа и доље савијају и горе узвијају. Кад дођу на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекиру у кладу па легло на леђа те снава: кад дихне, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачуди се, на пружи руку с коња да му узме сјекиру, али хоћеш! не може да је извади из кладе. Брже боље сјашу слуге и војводе, огледају сви редом објема рукама, да изваде сјекиру из кладе, али је ниједан не може ни помаћи. Онда пробуде дијете и заиита га цар : «Како ти је име?" А оно одговори: (( Милош».— «Имаш ли оца и мајку ?« „Мајку имам, а отац ми је умрго". „А гдје ти је мајка?". —- «Ето је тамо доље у селу код куће." — «Ајде да нас водиш кући". — «?1е могу од оваца.» —- И тако га којекако замоле да нотјера овце и да пође пред њима кући. Сад су они ради знати и видјети, шта ће он радити са сјекиром, како ће је извадити из кладе; или ће је онако оставити. Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на рамо. Кад дођу кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакие међу зграде, да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња пође и он за Милошем, да гледа да му се гдје не сакрије, кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то му мајка мијеси хљеб, а пребацила десну сису преко лијевога рамена, а лијеву преко деснога, те он остраг сиса. Онда цар рече: «Међер обила мајка, родила обила јунака." — Цар узме Милоша од мајке и одведе га своме двору, и од тога се назове Обилић." 2 ) ') Вукова дјела 1. 232, 243. 2 ) Вуков речник, стр. 429.