Prosvetni glasnik

БИОГРАФИЈА II ДРЖАВНА РАЛЊА МИЛОТИА ОБИЛИЋА

49!

Ну дретпоставком том, да је Милош Обилић боравио на двору кнеза Лазара, најбоље се тумачи његова прекомерна оданост и верност према кнезу Лазару. о чему сви извори изриком говоре. Он је кнезу Лазару, у коме је тада била иерсониФиковаиа слобода и јединство српске државе, толико био одан, да му је жрвовао све што је имао — живот —. Али та ж,.тва није остала неосвећена, она је истом тек онда дошла, пошто је од непријатеља изнудила за себе најскупљи откуп — смрт цареву. Што се тиче саме титуле Милошеве, и о томе ништа не знамо. Једни га извори зову просто слугом Лазаревим, други опет војводом и витезом, а у троношком се летопису помиље као кнез. У нашим народним песмама он се махом зове војводом. Као резултат овог одељка излази: да Милош Обилић није био зет кнеза Лазара. Да се одликовао великом верношћу и оданошћу ирема кнезу Лазару ; има вероватности да је Милош боравио на двору Лазаревом. Назив «војвода п највише одговара његовоме јуначком делу. IV. Време живота Милогаа Обилића и његова дрзкавна радња. С овим смо одељком врло брзо готови, јер знамо само толико, да је живео у време кнеза Лазара и Вука Вранковића и да је с њима заједно учествовао у битки косовској. Ни у једном се споменику не помиње Милош Обилић нити какав његов рад пре косовске битке, а из извора, који о тој битки говоре, види се да је Милош био млад, врло храбар и одважан и да је прекомерно био одан своме господару, кнезу Лазару. Према томе, како он није био какав самодржавни господин, већ један од обичних властелипа, одан душом и срцем своме кнезу, то је са свим природно што нам се и о његовом раду пре косг вске битке ништа пе сачува, јер је тај његов рад морао па-

сти у засенак према раду и утецају, какав је имао зет Лазарев Вук Бранковић. Панта Срећковић вели, да је Милош Обилић изашао на глас победом својом над Турцима код Плочника 1387. годгде је био главни заповедник српске војске. Ну и ако не знамо ништа скоро рећи о државној радњи његовој, ипак нам је он дао довољно доказа о своме раду, својим најважнијим делом, због кога ће вечито служити као узор верности и оданости млађега према своме старијем, па с тога и пређимо сада на то његово дело. V. Учегаће Милогаа Обилића у косовској битки. Једва већ једном дођосмо на историског Милоша Обилића, то јест на дело његово, по коме га историја познаје. Колико год има извора о косовској битки, о томе по нас значајноме догађају, требало би ! да у свима њима има спомена о имену овога јунака, који је у тој катастроФи играо најглавнију улогу и одиграо је тако, да. му се ми данас дивимо, поносимо се њсговим именом и славимо га са његова јунаштва. Извори су за косовску битку многобројни, али су садржином врло штури, а нама је још понајжалије, што нам наши домаћи летогшсци и хроничари, који беху сувременици тога знаменитога догађаја, по најмање знају о њему причати. Њихово се причање своди на неколико речи по ономе општем обрасцу њиховога писања, па с тога се, у жељи да што више дознамо морамо обра,ћати странцима и питати их о нашим стварима. Прећи ћемо сада на излагање иојединих извора, у којима има спомена о Милошу Обилићу и његовом јуначкоме делу, и излагаћемо их хронолошким редом. (Свршиће ое)

62*