Prosvetni glasnik

510

НАУКА И НАСТЛВА

и може се рећи, цртање је у суштпни математичка радња, оно нам показује нредмете у нином целокупном развоју и заиста с апсолутном сигурношћу». „Склоп и способност нашег ока таква је, да ми, према величини нашег хоризопта, врло ретко можемо да потпуно видпмо све што се око нас налази, и баш у свему онако, како је доиста у ствари; него много чешће ми предмете видимо јако измењене (с миогим деФормацијама), што долази због даљине и положаја тога предмета. А, да бисмо објекте могли тако нацртати, као што их видимо, како се нама чини да они изгледају, служимо се иерсиективом. — Персиективно нацртати, значи дакле ирсдставити оно што гледамо, овако, како га видимо. Ну мп смо опет обично склони, да предмете предстаил>амо, не онако како их видимо, већ какви знамо да. они у ствари јесу. Изгледа дакле, да граФијско лредстављање више зависи од познавања, него од непосредпог проматрања; ну опет, ми морамо да познамо и изучимо законе перспективе, јер нас она доводн ближе истини, пошто њена примена даје цртежу и израз и утисак праве истинптостп — праве математичке п Физпчке стварности! У том смислу дакле, цртање у својим резултатима увек показује апсолутну правилност, па било да предмете представљамо онако, какви они јесу, или какви нам се чине да су; н већ с тога, цртање не може бпти, као што необавештени ногрешно држе, само једна снособност ради задовољсгва; пе, то доказЈЈе и сама замашна важпост његових разноврсних примена у животу". „Цртање је извесно знање — наука, на том становишту мора стајати сваки, који се наставом цртања занима, пошто ту долааи дакле и насгава; јер свакојако, у практицп се пе тражи само нросто правилно руковање шестаром н лењпром, већ је главна ствар извежбаност и сиособност ока и руке, а том вежбању треба датп методичан тбк, и с тога, учитељев рад уноси научни моменат у наставу". „И ако сад речемо, да је цртање један језик са својом сопствепом граматиком, и да при тој студији, као и при свакој другој, подједнако ради дар — таленат учеников; онда се исто толико мало може знати већ у основној школи или у нижпм гпмназијским разредима, којн ће дечкодоцнпје бити песнпк, а који нсторпк или беседнпк п т. д., — па то је исто и са прорпцањем у погледу цртања. И исто онако, као што будући песник, беседник или историк, учи најпре ортограФпју, у самом уверењу, да ће му то у животу бпти преко потребно; тако и цртање у школи, треба да се предаје и учи без обзира, хоће ли опо дати инжпњера, уметника илп занатлију. Разуме се, да опет увек треба гледати, да се употребе и све прилике, те да се код ученика неосетно развије и укус н осећање залепоту; што је колико за стручно, толпко и за опште образовање потребпо и корисно. И да би се овој странп наставе дала важност, задаћа је употребљених модела и прегледа; с тога они морају бити пзабрани из узорних дела уметности, н треба увек да репрезентују пајизврспије типове, — тиче ли се дакле орнамента, архитектоног детаља, махинског делића или целе групе, увек треба пред ученике изно-

сити оно, што је најбоље! Тада ће моћн сви радници школини да покажу успеха; — наставници хуманистичке струке треба да умеЈу да се служе цртањем, као помоћним средством при својим предавањима, исто онако, као што се учптељ естетике у својим расправама и тумачењима служи збирком модела. Природно је дакле, што педагогија тражи своја права — трсба учити цртати /" Впдесмо какву важну улогу има у Француској настава цртања, и резултатн великих трудова на том пољу, сваким даном, све се више огледају у спажном нолету уметипчких, индустрпјских н занатских пропзвода. У народу Француском све се внше развија осећање и разумевање за уметност и за уметничке занате и занимања, тако да се цртању, као наставном предмету, одаје цена н важност више, но и у којој другој земљи. Успесима последње светске парнске изложбе заиста је највише допринела изванредно развпјена уметност пргања!

У неколпко сличну ревизију наставе цртања наредио је био и код нас у Србији министар просвете г. Стојан Новаковпћ, кад је у годинп 1883. одредио г. Мих. Валтровића, проФесора Велике Школе, те је, као министарски нзасланик, прегледао како се врши настава цртања у средњим школама у Веограду. У пзвештају, што га је г. Валтровић г. министру просвете доцније подиео, поред осталог велп: »да би ученици много веЛу корист од учења црг ања у школи имали, кад би били обавезани, да се озбиљније тиме баве, и кад би белешка из иртања утецала на оцену годишњег усаеха ученичког", Г. Валтровпћ најбоље познаје манеисметње, које чпне, да настава цргања код нас не доноси жељеног успеха; а једна од највећпх лопста је то, што код нас у гимназијама оцена усиеха ученичког из иртања не утиче на ирелазак у старији разред. 0 овом, као и о свему другом, што се односи на наставу цртања код нас, ми ћемо опширио говорпти у засебној расправп, која је намењена нашем Главном Просветном Савету, поводом састављања новог паставног програма за цртање у гимназнјама. Сада пак, на овоме месту, неканам се допусти да, у прилог горњег мишљења г. Валтровпћа, још наведемо закључке, које је по овој истој теми, у почетку прошле годиие, донео : Конгрес радника на твхничком и проФесионалном образован-у у Русији. Прва седиица овога конгреса билаје посвећена искључпво питању: 0 графичкој уметности у оиштеобавезним школским заводима у Русији,