Prosvetni glasnik
26
Мнозкина
1. над. с;ш -и
сам -а,
сам-е
2. «
сам -жх
3. «
сам- им
4. « сам-е
с&м -а,
сам-е
5. сам-л
сам -а
сам-е
6. « скм-жм. 7. « сам-ут.
310. — У 2. надежу једнине у мушком и средњом роду може отнасти крајње а : самог. 311. — У 3. падежу једнине у мушком и средњем роду може отпасти крајње у, и онда је једнак са 7.: самом. — У оба та падежа може се додати е : самоме. 312. — У 3., 6. и 7, падежу множине може се додати а : те гласи самима. 313. — Овако се мењају ове заменице : ко (неко, нико, свако, којекоЈ ; овај, ова, ово; тај, та, то; онај, она, оно; озаки, -а,-о; таки,-а,-о; онаки,-а,-о; каки,-а,-о (некаки.-а,-о; никаки,-а,-о ; свакаки,-а,-о ; свакојаки, којекаки,-а,-о) ; исти,-а-о; оволики, -а.-о; толики-а,-о ; онолики,-а,-о (сваколики,-а,-о). 314. — У заменице ко (неко, и т. д.) основа је к, па се дометнуло то ( кто ), за тим се сугласници нреметнули и гласи тко (нетко, птд.) т може и отпасти : ко (неко, итд.). У 2. падежу гласи к-ога, итд. 315. — Ове замеиице (ко, неко, итд.) немају множине ни 5. падежа једнине. 316. — У заменице овај, тај, онај, основа је ов, т, он , па је за мушки род у I падежу једнине додато а, и после је прионуло ј ; — у 2. падежу једнине види се чиста основа : ов-ога, итд. 317. — Ако се основа заменичка свршава на непчани сугласник (н.пр. наш, мој, итд.), заменица има исте наставке, само се у мушком и у средњем роду о стојећи иза непчаника претвара у е : наш-ега, итд. 318. — И код ових заменица може отпасти у мушком и средњем роду у 2. п. једнине а од наставка : нашег, мојег. 319. — Исто тако може у мушком и у средњем роду отпасти у 3. падежу једнипе у : нашем, мојем, али ове заменице не
примају у 3. н 7. падежу једнине е, јер се пред и налази већ једно ( овоме; али не и нашеме). 320. — У 3, 6. и 7. падежу множине и овде се може додати а ; те гласи : нашима, мојима. 321. —Тако се мењају заменице: гито (нешто, ништа, свашта, којешта); мој,-а,-е; твој,-а,-е; наш,-а,-е; ваш,-а,-е; чиј-а,-е (нечиј,-а,-е; ничиј,-а, е; свачиј,-а,-е; којечиј,-а. -е) ; свој-а-е ; који,- а,-е (некоји,-а,-е ; нски,-а,-е; — никоји,-а,-е; свакоји,-а,-е; сваки,-а,-о; — којекоји,-а,-е); сав, сва, све. 322. — У замеиице што (непгго, ништа, свашга, којешта) основа је ч н домегак то (что) на се ч као сложен сугласник распада у своје делове тш ( тшто ) и ирво т отпада, те гласи што ; 2. падеж чега или чеса, итд. 4. је падеж једнак с првим. Ни ове заменице (што, шшгга итд.) немају множине ни 5. падежа једнине. 323.—Заменице мој, твој. свој, који (некоји, никоји. свакоји.. којекоји) могу у мушком и средњем роду у 2., 3. и 7. падежу једнине да избаце ј, па се е од наставка једначи са о од основе н ностаје о, и за тим се Д1за о слију у једно дуго : мојег а, моега, моога, мдга (или мог), мојему, моему, моому, мдму (или мом, или моме, јер сад већ нема пред м е). 324. — Заменици сав, сва, све основа је вс, па се у мушком роду међу два сугласна умеће а и гласи вас, у 2. иадежу једнине место всега гласи свега, јер су се сугласници преметнули. То је било и у свима осталим падежима па је продрло и у први: сав. У женском и средњем роду већ у 1. падежу једниие извршено је преметање те место вса, все, гласи сва све. У 2. падежу множине поред свих може гласити и свију, а то је облик сгаре двојине. 325. — Аична заменица трећег лица познатог има сад оваке облике : Једнина МУШКИ СРЕДЊИ ЖЕНСКИ 1. иад, дн дно дна 2. « њега, га њЗ, је