Prosvetni glasnik

534

над Турцима. Између осталога у том од- | говору има и ово: «Сретне и пресретне мишиде оних дванајест велеможа. који, пробивши непријатељске чете и камиле наоколо везане, мачем отворивши себи пут, до Муратова шатора допреше! Сретан над осталима и онај, који вођу толике силе, јурнувши му мач у грло и скут, јуначки умори ; а сретни свиколики, који као жртве убијенога вође над оном ништавном лешином славном мученичком смрћу живот и крв пролише "') 4. Најстарији споменик о косовском боју на српском језику јесте натпис на покрову киеза Лазара, који је калуђерица ЈеФимија, удовица деспота Угљеше, златом извезла при крају XIV. века, а који ГиљФердинг јако хвали. У њему се дело Милошево оличава у кнезу Лазару као носиоцу државне властп те с тога се и вели: И и змију си убио и мученички венац добио од бога" и т. д. 2 ) Као што у овом нагшсу, тако се још у неким познијим белешкама страних писаца из XV, и XVI. века, дело Милошево приписује кнезу Лтззару. Извори до краја XV. века. 1. Биографија десиота Стевана Лазаревића , коју је написао Константин философ 1431. год. Ту је Константин казао неколико речи и о боју косовском, од којих наводимо ово : „Док су се војници у бојним редовима (пред скиптрн) борили, беше неко веома благородан (Милош\>), којега своме госиодину завидљивци облагиваху и за неверна држаху. А он, да би иоказао верност, а уједно и храброст, улучи згодно време и устреми се к самоме великоме начелнику (цару?), као да иребегава, те му с тога и иут начинише. А када се ириближи, омах јуриши и сјури мач у тога самога охолога и страшнога самодршца, али ту и сам од њих иогибе Битка је била у лето 6897. године месеца Јунија 15. ))3 ) Исто ово скоро од речи до речи налази се и у цетињском летопису. Сад нам долазе по реду два грчка писца. 2. Грчки хроничар Јован Дук а, чије се казивање слаже с казивањем Константина Ј ) Гласник XI., 435—6. 2 ) ГиљФердинт: Бо4вдка е!с. 196. 3 ) Гласник ХШ. 261.

ФилосоФа. Говорећи како су се војске поб ~иле, вели: „Тада је извршено једно ново и неисказано лукаво смишљено дело. Неки Србин, знатан илемић, младић храбар и одважан да му тада није било равна (као што је после и делом показао), из хришћанске војске усред турских редова као бегунац пребегне, и Турци га одмах ухвате. Вичући турског цара по имену, он говораше да жели да га види и да му нешто каже, како би у боју победио, «јер за то сам, рече, и пребегао овамо." И тако покажу му цара свога, а Мурат махне руком да приђе к њему. Кад се приближио, младић га смртно рани мачем у трбух, али и сам буде исечен на комаде од Муратових стражара. ))Т ) 3. Лаоник Халкокондила. У њега се налазе две версије о делу Милошевом: турска и грчка. «Турци, вели он, приповедају да је Мурат Лазара, који се ту борио, приморао да бежи, и да је. гонећи га што је могао брже, наишао на једног Србина, на којега потегне оружје. Овај, будући пешак, окрене се и прободе копљем у трбух Мурата, од које ране и умре. и «Грци пак кажу, да није погинуо борећи се нити непријатеља гонећи, него, док је још стајао у бојном реду, некакав врло илеменит човек ио имену Милош [МтјХо1д) хтеде се изложити борби најлеишој од свију каквих је игда било (аусога зсаХ^^тог бтј таг тссоттоте Уего/А^гсог). Ако му Лазар допусти оно што затражи, он обећа, да ће наоружан отићи Мурату као пребегалац. Мурат мислећи да му као пребег долази, заповеди да одмах приступи и каже шта хоће. Кад је допро близу до царевих врата, нападне на цара, који је стајао у бојном реду, спреман на битку. Докопав, дакле, копље, изврши најлепше дело, што ми знамо, јер је цара Мурата убио, али је и сам ту међу непријатељима, храбро борећи се, погинуо." 2 ) 4. Србин, Михаило Константиновић из Острвице, иотучерњак, написао је године 1490. „Историју или летописе турске.^ Ту је историју превео с чешког и с уводом издао др. Ј. ШаФарик у Гласнику XVIII. Ј ) Год. X. 260; Кн. Лазар, 247—8. Ј1)1(1. 259-60; Ш<1. 249-50.