Prosvetni glasnik

550

А то бива онда, кад пуномоћника ненредвиђене и неодољиве ометње спрече, да сам лично извршп поверени му посао. Овде ваља разликовати две хипотезе: а. Ако изненада наступе такве околности, да пуномоћник не може лично да сврши поверени му посао, а носао је такве природе, да се може одложити без икакве штете по властодавца, — онда пуномоћник може за држати извршење иучомоћства. Потребно је само да извести властодавца о томе. Овоме, пошто је за све сазиао, стоји на вољу : или да изабере другог пуномоћника, који ће према тадашњим приликама моћи одмах извршити дотични посао; или да и даље задржи пређашњег пуномоћника, да посао изврши кад буде могао. б. Ако посао не трии одлагањ а, и ако оуномоћник нема времена да извести властодавца о околностима, које спречавају извршење пуномоћства, јер би отуда због хитности извршења могла произаћи штета за властодавца, — онда се иретиоставља, да пуномоћство ирећутно садржи овлашћење на супституцију. И у том се случају, дакле, сматра, да је супститута, кога је пуномоћник изабра<>, сам властодавац поставио (( аћ тШо". Претпоставља се да је властодавац, пошто није у пуномоћству нарочито забранио супституцију, дао виртуелно овлашћење за супституцију Обе ове хипотезе предвиђа и аустријски и Француски законодавац. Наш их законодавац није предвидео, али се морају допустити, пошто је пуномбћник дужан да се „својски" брине о властодавчевом интсресу (в. § 614. грађ. зак.), и пошто би се у случају невоље супституцијом послужио и сваки добар домаћин. Ну, сем ова два изузетна случаја, супституцијом се пуномоћник може послужити свакад, само му је тада одговорност много већа, јер одговара за сваку штету иа и за случајну ; он, дакле, врши супституцију потпуно на свој ризик и опасност. У том случају он има право рекурса, према супституту за накнаду онога, што је властодавцу дао у име накнаде за штету, коју је супститут проузроковао. Све ове дужности пуномоћникове да-

вале су властодавцу право на тужбу против пуномоћника, која се у рмм. праву звала: асЂГо тап<5аП сИгес!;а. II. Обавезе властодавчеве, а права пуномоћникова Властодавац је дужан: 1 -о, да изврши све оне обавезе, којеје иуномоћник у границама свога овлашћења с трећим лицима з жључио (в. § 620. грађ. зак.). Ова обавеза властодавчева само је лпгична консеквенца, која истиче из тога. што пуномоћство има циљ: да доведе властодавца у одношај с трећим лицима, помоћу лица, које, снабдевено пуномоћством, преставља властодавца у очима ових. Пуномоћник је у овом случају прост посредник, који Фигурира под именом другога, а не закључује лично с трећим лицима никакву обавезу. Само се властодавац обавезује, и он само има да одговара према трећим лицима за обавезе, које је пуномоћник у границама овлашћења, у име његово, закључио. Ова, т. ј. трећа лица, имају право на непосредну тужбу само противу властодавца под овим условима: а.) да је пуномоћник радио т. зв. потГпе ргосигаЊгго. а не у своје сопствено («...у име свога властодавца" — § 620.), јер ако је радио у своје име и за свој рачун, трећа лица немају права на тужбу противу властодавца; б.) да пуномоћник није ирестуиио границе овлашћења ( (( .. по смислу свога пуномоћства..." — § 620.); јер у иротивном случају он није ирестављао властодавца. Последице, које истичу из ова два услова, ове су: а.) пуномоћник, који није радио према овлашћењу, нема права на асНо гпапвлИа соп1гаг1а, којом би се могао обезбедити од обавеза, које је закључио с трећим лицима; пуномоћник је тада лично одговоран; б.) трећа лица немају право на тужбу противу властодавца , већ противу пуномоћника, ако овај није радио према пуномоћству. Ну овоме има места само тада, ако су та трећа лица знала за границе овлашћења. Ну ако је властодавац изречно или прећутно ратифицирао (накнадно одобрио) и