Prosvetni glasnik

п у н о м

б.) Ревокација је учињена у времену, кад је пуномоћник већ приступио извршењу пуномоћетва и нешто свршио, т. ј. кад постоји гез поп Гп1едта. У овом случају. истина, пуномоћство престаје^ али оно, што је пуномоћник до ревокације извршио, остаје у важности. Властодавац, дакле, не може одузети ш номоћнику права, која је он до ревокације стекао, н. пр. право на трошкове, на накнаду штете и т. д. Ревокација је дакле, допуштена у свако доба, дакле и пре уговоренога рока. Ревокација може бити изречна. и ирећутна. (§ 582. грађ. зак., н. пр. кад постави другог пуномоћника за исти посао и т. д.). Ревокација, по правилу, треба да се саопшти пуномоћнику. Није прописана нарочита Форма, у којој се мора то опозивање саопштити. Ну да не би пуномоћник одрицао, да је знао за ревокацију, треба да је то опозивање учињено пред судом или путем јавности. Ово директно саопштавање не мора бити у случају прећутне ревокације. У овом иоследњем случају судија има да реши, да ли су прилике и околности такве, да је пуномоћник заиста знао за ревокацију. Може се десити да пуномоћник не зиајући за ревокацију пуномоћства изврши нешто у границама овлашћења. У таквом случају оно, што је пуномоћник учинио, не знајући за ревокацију, остаје снажно и веже властодавца. Има случајева, кад се пуномоћство не може ревоцирати, н. пр. код тековинског друштва или ортачине деловођи се не може ревоцирати мандат простом већином гласова, јер је то давање деловодства битни елеменат уговора о ортачини. 2-о, Ренунцијацијом од стране иуномоћнина. 0 овоме смо раније говорили. 3-е, Смрћу властодавца или ауномоћник а — § 624. грађ. зак. Смрћу властодавчевом престаје пуномоћство за то, што је воља његова, као основ за егзистенцију овога уговора, престала. У овоме се пуномоћство п разликује од осталих уговора, код којих смрт једнога уговорника није узрок нрестанку уговора. И овде као и код ревокације разликоваћемо две хипотезе: а.) Смрт се догодила, док је још гез ГгИедга; и. -просветни глАснив 1891.

ђ с т в о 553

б.) Смрт се догодила, кад је пуномоћник нриступио извршењу пуномоћства, т. ј. кад није гез гШедта. За обе ове хипотезе вреди све оно, што смо о томе казали код ревокације (в. напред). Ако је пуномоћник, не знајући за смрт властодавчеву, извршио штогод. онда су и те његове радње заштићене тужбом: асИо тапс1аИ соп1хапа за то, што су га наследници властодавчеви требали одмах известити. Па не само то. Ако би те радње пуномоћникове биле и од штете наследницима умрлога, они ћ« је сносити, јер за незнање његово они су криви. «Мапс1а1 ;оп8 тогЧе 8о1у1 тапсЈаШт, 8ес1 оћИ^аКопет аНдиапсЈо скнаге". Смрћу иуномоћниковом престаје пуномоћство зато, што је властодавац, дајући пуномоћство, имао поглавито у виду личне особине пуномоћникове (подобност, искуство, умешност и т. д.), због чега се пуномоћство и не иреноси на наследнике. Ови имају право да пречисте рачуне с властодавцем. Ако је пуномоћство дато двојици или више лица, али тако, да сви раде заједнички и у споразуму при извршењу повереног им посла, онда смрћу једнога престају пуномоћства и осталима, а то с тога, што смрт једнога спречава једновремену сарадњу свих лица. Ако је пуномоћник или властодавац било какво друштво (трговачко или грађанско), оида пуномоћство ирестаје, кад друштво престане (кад се изврши ликвддација). Ну, да би се наследници умрлога властодавца сачували од могуће штете, наш законодавац у §-у 626. налаже пуномоћнику\ да продужи вршење оних дела која не трне одлагања „донде, докле год не би властодавац другу наредбу учинио". У истом циљу законодавац наш у §-у 624. налаже наследницима умрлога пуномоћника, да изврше хитне и неодложне послове властодавчеве, нарочито, ако су такве прилике, да би извештај њихов о смрти пуномоћниковој доцне стигао властодавцу. 4-о, Отварањем стецишта над имањем властодавчевим (§ 625. грађ. зак.) или иуномоћниковим. Властодавац услед овога акта губи поверење икредит, и од тада не управља својим 70