Prosvetni glasnik

ЗНАЧАЈ ТЕОР • У таквом систему молекила, к^д таласање пође од једне тачке, оно ће се нростирати на све стране ; па како је у свима правцима густина и еластичност иста. то ће се таласање простирати и једнаком брзином свуда у наоколо око почетне тачке, те дакле шириће се у кугластим таласима Док иочетна тачка доврши један трептај, дотле ће се у систему молекила образовати једна кугласта доља и јодан брег, или једно разређење и згушњавање, тако, да кад се трептање почетне тачке продужи, цео ће се простор око те тачке иоделити на саме низове кугластих калота (омотача), једнаке дебљине. Према томе у изотроаској средини тал&сање се иростире на све стра.не у кугластим таласчма. Полунречници кугластих таласа нису ништа друго до зраци таласања. * Кад такав кугласти талас наиђе на какву препону, у коју се таласање не може прострети, онда се талас врати натраг, и то је одбијање таласа. Одбијени талас простираће се у истој средини опет у кугластим таласима, и то с таким полупречницима, као да одбијени таласи нолазе из неке тачке толико исто удаљене иза одбојне површине, колико је далеко од ње почетна тачка првобитног таласања. Врло простимгеометријским путем може се наћи да су углови, под којима полупречници, дакле зраци одлазећих и одбијених таласа секу гранмчну или одбојну иовршину, међу собом једнаки. То се исто може још за одбијање таласа или зракова и овако казати : Угао одбијања раван је углу уаадпња. Исти закон за одбијање таласа вреди па била одбојна површина равна или крива. * Још једна важна промена може се деоити на неком таласком кретању, кад се промени средина, кроз коју се таласање простире и кад талас пређе из једне средине у другу. Овде могу наступити два случаја : или је друга средина гушћа, или је ређа од прве. Пошто од густине и" еласгичности средине зависи брзина просгирања галасања с, то ће се сва промена код таласа

ТАЛАСАМА 555

извршити на брзини. Ако је друга средина гушћа, ТЈласање ће се спорије простирати по њој а ако је друга средина ређа, онда ће се таласање простирати брже. Али чим се промени у другој средини брзина простирања таласа, онда се мења и правац полупречника кугластог таласа, па дакле и правац зрака То мењање правца зрака кад таласање прелази из једне средине у другу зове се иреламање таласа или ареламање зрака. Да ли ће се један талас или зрак више или мање преломити кад уђе у другу средину, зависи једино од густине и еластичности те друге средине, па дакле зависи једино од брзине, којом ће се таласање у другој средини иростирати. Али ма какво било преламање таласа или зрака, однос између угла под којим је зрак пао (<р) и угла под којим се зрак преломио (г/>), или што је све једно. однос између брзине простирања таласа у првој средини (СЈ и брзине простирања таласа у другој средини (С. 2 ) јесте (за исте две средине) увек стална количина (п) 8Ш ф С, =- -- = П. (5 Р1п гр С 2 Тај стални количник п зове се ексаоненат иреламања. Нађени закон о преламању таласања или зракова вреди па била гранична површина двеју средина права или крива. * У свима досадањим посматрањима таласања молекила, имали смо у очима само такве случајеве, где једаи известан молекил добпва кретање само од једног галаса и где тај молекил трепери с амплитудом и брзинама које му је еамо тај један талас саопшгио. Међу тим треба да нризнамо да гакав случај у природи не постоји. Било да грепери један низ молекила (коначне дужине), било да тренери систем молекила (изотроп или не), до сваког молекила у низу или систему долази не само један талас него увек њих више. Такво стицање најмање два разна или слична таласа на једном молекилу зове се интерференција таласа. Рецимо да у једном низу или систему молекила има два таласка извора А и В, и 70*