Prosvetni glasnik

ЗНЛЧАЈ ТЕОРИЈЕ ТАЛАСАН.А

557

таласких дужина, т. ј. да је пут од извора А до С за цео број таласких дужина дужи од пута В до С. У том је случају с1 = п^, * или што је све једно а = 2п То значи ако Фазну диФеренцију изражавамо у иолуталаским дужинама, онда за узети случај Фазна диФеренција износи иаран број иолуталаса. За то ће бити:

А = а 1 / 2 -ј- 2 со8 2 тс

2 11 X тг

а Ј/2 + 2 С08 2п тс а Ј/ 2 -ј- 2 = 2 а .

10.

Дакле резултовна амплитуда А равна је збиру датих амплитуда и њена је вредност тахгтит. Напротив узмимо сад да Фазна диФеXXX ренција с1 износи ^ , 3 ^, 5 2 . . . дакле * у опште (2п -ј- 1) ^, онда ће бити : Со8 2 гг „ - со8 2 тс ^ П 2 =■ X ' соз (2п -(- 1) тс = — 1 а одатле А = а \/2 — 2 = о. . . . (10. То значи да и ако до молекила С долазе два таласа, ипак ће он остати у миру, јер је резултовна амилитуда равна нули, т. ј. њена је вредност тгттит. По себи се разуме да А може имати и све остале вредности између 0 и 2 а према томе колико је (1 На пример за с1 = у истим путем наћи ћемо да је

а V 2

и т. д.

Ако с1 расте од јп -ј- ) X до јп -ј- ^ ј X онда резултовна амнлитуда А ; опада до 0, док на против А расте до 2а, кад Фазна диФеренција опада од п -)- ^ X до п X.

Исто тако ће амплитуда А, расти кад

(1 расте од п -ј- ~ | X до (п -(- 1) X; она је за

3)

<1 = | п —ј— ^ ј X равна: аЈ/2, а за (п -{- 1) X опет 2 а. Ово је врло важан резултат, до кога смо дошли. Један молекил, у коме се састану два једнака таласа може се кретати с најразличитијим резултовним амплитудама почев од нуле па до збира амплитуда оба долазећа таласа Али тај молекил и ако до њега долазе два таласа, може остати и у миру. Све зависи као што знамо од разлике у путовима које су оба таласа прешли, док су до С стигли. Ако та разлика изнесе ма какав наран број полуталаса, или известан иаран или непаран број четвртина, осмина, шеснаестина таласа, кретања ће бити; некад већег некад мањег, али ће у свима тим случајевима молекил С треперити. Напротив ако с^ у молекилу С састану два таласа с путном разликом од непарног броја полуталаса, молекил С остаће у миру. Ако се сетимо смисла кретања појединих молекила у таласу, видећемо одмах да тако мора и да буде. Видели смо напред, да они молекили у таласу, који су раздвојени један од другог једним или више целих таласа, или што је све једно ма којим парним бројем полуталаса, да ти молекили трепере и истом брзином и у истом смислу. И кад два таласа интерФерују тако, да они молекили што се састану имају и исту брзину и исти смисао кретања (а то ће бити, као што знамо кад је путна разлика паран број гголуталаса), онда ће резултовно кретање бити очевидно равно збиру оба компонентна кретања, и амилитуда ће бити шахГшит. Исто тако видели смо да они молекили у таласу, који су раздвојени један од другог за један, три, пет, или у опште ма за какав непаран број полуталаса, да ти молекили имају исте брзине али суиротног смисла. И кад до молекила С дође један талас (А) с ма каквом брзином и ма каквим смислом, а у исти мах дође и други такав исти талас (В) који је прешао дужи или краћи пут него (А), али разлика између њихових путева износи непаран број полуталаса, онда ће тај други талас донооити у С кретањв