Prosvetni glasnik

РЛЗПИЈЛЊЕ ЧУЛА У ЛЕЦЕ

565

нешто опет инднвидуалне разлике чине, те су ресултати оваких пснитпвања скоро код свакога наЈчара, бар у нечему, различни. Овде неколнко важнијих података о томе. У првим даннма дете не реагпра пи на пајјаче на дисхармоничне шумове. — Иосле 3 дана дете ее тргне, ако се пљеска у руке блпзу њега кад спава, док по другима то пе бива пре 4 недеље, само ако не буде потреса собе нлн постеље детиње. Е,ад се затворе врата исто бива, као нрвог дапа, кад се ударп у колевку. Ово дете окреће главу мајци, кад му говори, још 14. дана, али пошто се оио не трза од највећег шума, то ће бити да Је оно ово учинило због топлог даха материног- (хепгтег је чивио таке покушаје с једним малпм звонцетом, које је ударано равиомерно гвоздеиим штапићем у разном одстојању. Ресултат му је био: сва скоро децо реагирају, аочевши од арвог а најдаље °А ЛРУ гог дана, на јаке звукове, али је слух исарва различан код деце, и у арвој недељи аостане осетљшији. Што год је дете старије, то свс из ве&ег удаљења чује исти звук: испрва на растојању од 20 — 25 ем., б-ог дана па 45 см„ а 24-ог дана 60 см. А код једиог Флегматпчног детета бплп су реФлексп слуха нестални првог дана, 8-ог дана на 13 см., а 24 -ог дана на 28 см. Дакле осетна разлика. — Но сигурнија су пспитивања Бг. МоИепћаиег-а номоћу француске играчке (звиждаљке Сг1-сг1), која има јак краткотрајни и неиријатнп звук с нехармоничним вншим тоновима. Ресултат је тога: по јачпни је веома различна реакциЈа код разне деце, па и код истога у разне дане. ЈИсиитивано је на 50 деце: од 12 сатп живота, од 12 -- 24 сата и старија. Еао наЈслабија реакција било је јаче стезање очпју и без нрекида спавање, а као Јача: мршгење чеда, на онда окретање главе, већнном крагак јединични покрет, и на иослетку: трзање, ири чему глава, руке, горњп део 1ела жесхоко се иргну, деца се пробуде н плачу. Трећег дана су реФлексц бржи. Али ари брзом следовању иокушаја настаје све мања осетљивост, иа на аослетку неотаје реакциЈе. — У дубоком сну п кад сисају деда слабије реагнрају, но кад су будна или у нола заспала. Дакле већина деде, па и она, која су 3 — 4 недеље прерано рођена, одговарају у првим данпма на Јаке звукове реФлекснма оних делова тела, у коЈима су влакна од 1'ас1аНб-перва (лаце). Али аека деца 0С1аЈу глува и носле 24 еата по рођењу. Мма деде, која после 10 сати живота иикако не реагираЈу, а има их, којаи после 6 дана врло слабо то чине. А ношто дете већ почне опажати звук, онда сваки Јак звучни надражај узнемируЈе га, као и многе животиње. — Многи су нриметили да дете још у првим данима окреће главу иа ону страну одакле звук долази: неко већ 3. дана, а неко 9-ог. Ио свој ирилидн, неће бити због индивид. разлика, но због нетачних посматрања, што Је онако велика разлика у времену кад де'1е ночнње да се трже од Јаких жумова: нека нрвог дана, друга носле 5 дана, трећа носле 8 недеља. Тек снгурно је, да ни наЈразвИЈениЈа и најздравиЈа деца ирвог сата иосле рођења не реагираду ни на какав звук,

а плачу кад им се пири у лице, кад се ударп по ногама илн благо притнсне на слепе очи. Само тада приметно дуже траје онаЈ размак између додира и плача, по доцније. — Код мога је детета несумњиво, да је тек 4 дана кроз бубњачу звук осетило■ Тада више путапрекгше илач, чии му почнем зинждатп блпзу ушиЈу. А 11. и 12. данавећ сам нриметио да га мој глас умирује. 25-ог дана плаши се одјакпх неочекиваних звучних надражаја, а 30-ог још н впше. У 5. недељи осетљивост слуха Је толи;;о већ норасла, да дете неће олако да заспп дању, ако се по соби хода или разговара, док 7. дана и највећим викањем нпси га могао пробудити. Сем тога орзо окретање главе, ако неко непрпметно прпђе колеици, II трзање и од умеренога звука ноказују, да је сад много оштрпји слух. У 6. недељн дете се трже у спавању и од незиатнога шума, а опет се не пробуди. И већ га сад мати ненањем умирн. Први пут оно избечи очп у матер, ваљда знак чуђења због нових звучних утисака, те изгледа (2 дана) као да је свезало лпк матерпн с тим звуцима (што деца у 4. месецу одиста п чинеј, као старија деца, смеЈући се кад нм мати пева. У 7. недељн све се више плаши дете одјачих звукова: кад свежањ кључева паде на нбд, обадве руке исиружи и тако оста, с рашнреним нрстима, преко два минута, а не иробудп се. Цео положај опомиње човека на унлашену тицу, кад рашири крнла. Сад је већ осетљивиЈе за тонове, а можда вигие за мслодије, и нримљивије за њнх, што се но изразу лпца нознаје, кад гамати певањем умирује. Интересио је, да оно ирекине нлач, кад му се иева, иа макар због глади плакало, док говор нпшта не помаже. У 8. педељн дете је нрвп пут чуло музику, и то клавир. Наирегиут иоглед, живахнп покрети руку н ногу код сваког 1'оПе и осмех испољују велико задовољство код њега. Алн виши и тишн тонови немају такога утицаја. Од сада се свакад радост од музике овако одсликава, а то значи: дете разликуЈе звукове и шумове више од године дана раније, но што аочне и аокушавати да говори. Често деца од 2 —3 месеца пушгају раздрагаие гласове, кад слушају музику. У 9. месецу дете обраћа живу пажњу назвук једиога дуварског часовника, па који дотле никаку иаасњу иије обраћало; алиЈош не мо;ке сш урио да окрене главу баш на ону сграну, одакле заук долази, и ако тачно креће главу за прстом. Свакн изненаднп, напрасиги звук, шум вика, итд. ироузрокује трептање (брзо затварање и огварање очиЈуј, а Чссто и псиружање руку, на ма у ком положају бпло тело. Исго и у 4. месецу. У 7. н 8. месецу иреовлађује треитање у такпм приликама, а ређе се дижу руке. Иека деца почнњу окрегати главу у правцу одакле звук долази у 11. недељи после рођења, понека и ранпје, а нека тек у другоЈ четвртн године. И у овом времеау деца врло пажљиво слушаЈу тонове, акорде итд., те се тнме олако одмах и умпре. У 16. недељи већ дете окреће главу звучном извору тако сигурно, као да )е то реФлексни по-