Prosvetni glasnik

V

настава

су доиста разлпчии међу собом, као што је : слатко, слано. кисело и горко. Само је оштрина у разликовању укуса цндивидуално различна. Нека деца не опажају киселину сирћетну нити горчнну кинина, кад се од тога узме у раствор г | 4 до 5 од сто, док друга одмах иоказују на лицу зиаке непријатпости, којч се увек испољују кад се горчииа осећа и кад је у раствору само 1°|„ кинина нли сирћетне киселнне. И ако још у првој недељц постаје укус оштрији код иојсдине деце, опет огледи показују да слабијп укус дете одпсга не разликује, дакле, да треба да буде јачи, но што је потребно за одрасле, па да дете осеги. Томе је узрок донекле и што дете још не може да притисне језиком о непце, те да се тако боље растури на нерване завршке (за укус) оно, што ее куша. Слаба горчина и киселина иропзводе покреге сисања, као и слабо слатко. А то просто зато, ш го је још тупљи укус, но што ће доцппје бити, те је онда осећање самога доднра од дотпчне течности јаче но осећање укуса, иа тај додир, као и додир чврстим телом, производи те покреге. У осталом има великих разлика: што једноме детету пма јаког укуса, то другоме пема никаког или врло слабог. Алн уопште се може узети као правпло, да обпчно деца у првим даннма жнвота осећају укус раствора, у коме има 3 — 5 °! 0 кинина, што се на њнховом лицу и одсликава: иамрште дице, зажмуре, отворе уста, одакле јурп пљувачка која се иначе врло слабо лучи. Тако бива још ирвог дана по рођењу, те дакле још тадаје пзражавање горчпне са свпм друкчије но одсликавање слаткога нли кпселога, које се такође испољује у друкчпјим, њему карактерпстачним покретима. А пошто на тај иачип разии укусл пзазивају разне реФлексне покрете, то значи, да се ти укусц разлпкују. Али врло је чврсга свеза измсђу извеснит, миши&ких скуиљања (иокрета) и извесних укуса, и то је урођено. И деца за 2 н више месецп прерано рођена, по разиитку укуса не разликују се од зрело рођене. Овнм је већ нобијено оно мишљење, да дете испрва ииа само неко опште осећање укуса, а не разликује да је једап укус друкчијп од другога, но тек навиком п вежбањем то стекне. Јер кад ои тако било, т. ј. кад би свакп умерен надражај перава за укус производпо као прост реФлекс покрете за сисање, а сваки јак падражај такође као иросг реФлекс дављење, загушивање, онда би се н најслађе пешто морало сматрати као умерен надражај, н онда бп бпло неразумљпво, како п зашто горко пропзводи другу мимику, слатко другу, а кисело другу, кад су ти иадражаји довољно јаки Дакле тачно је, што су ц други исиитивањем нашлп, да поворођено дете осећа разне укусе, а не, као што се мнслидо, иеко неодређено, оиште осећање укуса. СраваиБање укусних утисака. Изгледа да дете ирве јасне иредставе добива чулом укуса, и да ти.ме иочиње његово аамКење и сеКањс. Укус млека, које дете свакодневно сиса и

тако тај осећај обнавља, утврди се у његовој свесгп, па одмах после оно према томе укусу оцењује и све остале. Докле год спса., остаје му најмилији укус слатко, на и доцније често за дуго су му сви остали одврагни. Нетачно је, шго некп мисле, да дете тек крајем првог месеца осећа неиријатност од горкога, онорога, сланога, киселога, и да дотле оно драговољно узима све Iо као н млеко, те му никаки лек ипје одвратан. То је само опда, кад се декдругог укуса добро заслади Још од рођења детегу нпсу усга само „орган за спсање", но и оргап за укус и осећање температуре, и ако се храна још не меша онако, као доцније, с пљувачком, нити, услед слабијих мишићних иокрета, додцрује до слузпе кожице у устима. Само је пспрва, као што Је напоменуто, оштрнна мања: водом разбдажено кравље млеко дете узпма 2. дана по рођењу, а већ 4. даиа без додатка шећера неће никако. Тако се брзо развија оштрпна укуса. После пола године свакн нов укус производи пзвесне изражаЈие покрете, којпма се одслнкава неко расположење, осећање, и то у првим тренуцпма на детету се одслпкава чуђење, изненађење, на оида настаје жеља за тпм илп одвратност. Често бива, да детету већ други пут нешто нпје пријатно (ма шта, што окуси) што је први пут водело н захтевало, п обратпо: да му је неки укус нзнајире неиријатан, а после пријатан. То зависи: 1) од надражаја новпне, 2) од укуса, 3) од додира и тоилоте у устпма и 4) од мириса. Једно може битп нрнјатно, а друго непријатпо, те ће исти укус под разним окодностима разно утицатн Дете од пола годиие већ спгурно разлнкује, ако је само укус двају једиородних утисака различан. Колико дете упоређује укусе, које је разликовало иосле одбијања од сисе, показују ова иосматрања: Од 150 дана детету је даваго само ноћу да доји. Алп већ после 5. ноћп оио неће сису, пошто му је за то време давато кравље млеко, више заслађено но што је из дојке. — 185.-° г дана већ ипкако неће млеко пз дојке, а кувано кравље с мало јајета укусио му је. — Од 8 месеци дете скоро искљ.чно се хранп неколико месеци детињом кашом (КтЛеггиеМ) од Нестле-а, штоЈеп најводело, и што му је најпрпјатиије било од све досадање храие, док би се одраслом за толико време истп укус огадио, кад би га неирекидио свакпданвише нута узимао. — У 9. месецу, јако пзненађеио новим укусом, дете узнма зашећереио жуманце. Радо гшЈе воду н са задовољством сиса парче белог хлеба, прп чему му сигурио внше задовољства даје само сисање, но укус. — У 11. мес. хоће, али без воље, слабо слану супу с јајетом, али неће незашећерено кравље млеко, и ако суве колаче једе. — У 12. мес. дете много бира шта му се да за једо, и неће иишта ван детпње каше и за децу удешеиих колача. И ако слабо слано хоће, оиет му је све горко одвратно н у идуће две године,... Идиосинкрасија (одвратност према многим јелима), чак у 4. и 5-ој години, била је толико развијена, да се на њему испољава највећа одврат-