Prosvetni glasnik

666

КРИТИКЛ И БИВДИОГРАФИЈА

полисани 1 ) појединци 1 Има начина и за то, а мени се чини даје најбољи конкурс! Само тим начином можемо доћи до добрих школских књига, нарочито ако још писцп не износе одмах своја имена, а оцењивачи буду би.ш стручни и савесии људи. Септембра 1891. год., Зајечар. М. Бобић.

0 „Горском Вијенцу« владике П. Петровића Његоша. — ПроФ. Љуб. Стојановић на стр. 57-67 прве свеске овогодншњег Просвјетног Гласника оцијенно је моје нздање Горскога Бијенца. На томе му од срца хвада, највише с тога. шго је у својој оцјенн исправио неколико мојих погрешака у тумачењу пдаднчпне пјесме н пзнпо нове мисди о неким стиховима, којн се могу двојако разумјети, а тим је приложпо лнјеп прплог тумачењу Горскога Вијенца, који ће добро доћи оному, што га буде опет издавао. Него оцјена г. Стојаиовнћ 1 показала ми је да је потребито да некч своја тумачења боље разјас ним и оправдам, јер порад његовнјех рнјечи за неке стихове, којпм ми он приговара, онет мислим да нијесам погријешно тумачећи их онако, као што их јесам протумачпо. То ћу ево овдје учннити, нри чему ћу се држати реда, којега се је и г. Стојановић држао, само што нећу више сиомињатн стихове, за које је оп изнио боље тумачење које и ја сада примам. Ст. 1. 2. Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, Ја сам ту узео да два мича н двије круне кажу мухамедовачку власт у Евронн и у Азији ; г. Стојановић напротив мислн да кажу свјецку и црквеву власт. — Своје мишљење могу овијем покријепити : 1) у Лажном цару ШКеиану Малом (на стр. 79. првога издања) има писмо турскога султана, које се свршава овако : „ја Шах, којега је Диплома на врховну власт подннсата блистателним именом обладатеља од два дијела свијета и којега је ХалиФска Иатента украшека великољепним титулом обладатеља од два мора^ ; 2) у Троношком љетопису цар Амурат ппше цар-Л.азару овако: Амвратг синг архапмвЂ, царо> царемт. всеп асгп и евроии .... (Ра\чс ^аг. рјезте о ћоји па Козоти, 81 г . 29); 3) Али-бег г. 1470 нише ... даво знати сваком« п свакои врвсте члов г ћк», како ©дг> источвне стране како ©дв западне, тако бвсромаЈ ) И ова Зоологија, и други списи г. Козарца, које помиње врихичар, ирошли су све прописане прегледе и путове, којима постају школске књиге, те је критичарева напомева о »монополисању* неумесна, јер се давањем каквог искључног права није огрешило ни мииистарство просвете ви Гл. Просв. Савет. Уреди.

нин8 како каврннн ... (МЈИозкћ , топит. зегђјса 511). Внди се дакле да су Турци одавна дијелили свијет па двије половпце , на псточну , мухамедовачку Азију н на западну, каурску Европу, и да је за ту диобу владпка у Лажном Цару знао, па стоганп мало не сумњам да се два мача п двије крхјне н у Горском Вијенцу доисга односе на Азнју н на Европу. — Што се пак седам бињиша тиче, ја мислнм ево овако: (црвенијем) бињишем султан бп почастно пашу, којп се је одлнковао у рату ; дакле паша којп има бпњиш, бољи је и часнпјн од онога те га нема, па за то султан, којп је бољи п часнпји од свакога паше, нма седам бињнша а не само један. Дабоме то треба узети у пренесеном смислу, јер за цијело пјесннк није хтпо рећи ни да је султан носно баш двије круне на глави нпти два мача у рукама. А што владшса узпмље број седам то не мнслим да има каква посла с чим год другим, чега бн било баш седам комада, пего по свој прилици ту је број седам узет као што се често узпмље п у народннјем пјесмама само да се покаже новећн број, н. пр. у ијесмп „ Свециблаго дијеле:" „Њиј говорн громовнпк Илнја: молићемо бога истннога, пек нам д>де кључе од небеса, да затворнм седмера небеса", нлн у пјесми Огњана Жарија у иаклу: „Бачнла је па себе маћије, да ш њим нема од срца порода, а бог јој је ппса седам синах", илн опет у нјесми Јован и дивски старјешина: «Луди Јован растегну рукама, на седморо конои раскинуо". Зашто пак наш парод тако често узимље број седам, па трн и девет, то је друго пнтање. Ст. 9-11. Сан иаклени окруни Османа, дарова му Јуну ка јабуку. Злога госта Евроии Оркана! За ова три стиха г. Стојановић предлаже да се саставе у једну периоду, пада се према тому нромпјени интерпункцнја узевшн иза ријечн јабуку зарез мјесто тачке. Ја се нијесам могао сканпти да то учиним, јер у првому издању ту има тачка; него како је у владичнном издању баш интерпункција најслабија страна, мислим да се то може мирне душе учииити, тијем впше што има и другијех мјеста у Г. Вијенцу, гдје су у првом издању тачко, којих по смислу ту никако не смпје бити, н. пр. између стиха 339 и 340, па између стиха 807 и 808. — Али се не слажем с г. Стојановићем што се тиче ријечп Ауну : ја још увијек мислим да је то жена Османова, јер сан није даровао Осману полумјесец већ кћер шеика Елебадија, коју су Турцп звали и „слична мјесецу" (исп. ЗтШМаз, Роу1ез1 ћгуа<;зка I, 421). Стих 11. Злога госта Евроии Оркана.