Prosvetni glasnik

.686

НАУКА И НАСТАВА

срп. Крајимир, Крајислав, чеш. &оој-з1аи, сри. Стројимир, п ако је ирва Вола њихова од вола, гоп, *добјг, краи, своп, строп, могла је Сдовеиима, каже Остхоф , у осећању за језпк стајати у свези или бити доведенау свезу с глагоднма: волЋтн, гоити, аодобити, строити п т. д. С основама на ја иду и компаратпвее основе на -јаз- (-јапз-), сд. ->с-. Така је могла бити прва пола у власгитим именпма, на пр. иол>. ТУузггтгегз, чеш. НоН-уој, иољ. О-огсзг-з^аго, рус. ГорисливЂ, сри. Дражи-вој; алп је така композпција стала поступио постајати необнчиа, нера-.улљпва, на јој се прва пода доводити у сиезу с глаголчма, кад су у нмператпву, којп као и она једнако глашаху: ст. сл. вмшити, горЂти, дражити. Остхоф ову чудновату промену у аначењу нарочито истиче у чешк. Жш-&1аV, у кијем је прва пола тако из1 убила свезу с првим јој кореном и његоимм значењем, да Је стада значнги „шетеп{,о 81ог)а" место „тшогеш у1ог1ат ћађепа/ Као што је показан предаз значења због покдапања у обдпку прве поле у сложеиици код основа на -и, на -а, компара-швиих, нсти случај имамо код основа на о. По неколикпм прегледалицама, у којима се осећао потпуно имнератпв, мало је требало да се читав низ имеиа пзведе, мењаЈући своје о иа и, боље рећи замењујући га. — Такав је обрт у значењу у Љуоибрат, Љубивој, чију нрву полу пмамо у Љубобрат, Љубомир. Исту основу имамо у адј. *лњбг. Случај је нсти којц с грчкпм придеиом ц(Хо, и то су унраво бахуврпхп-сложеинце : Љубобрат — </ 1кибе/,<род. Зпачења бахувриха пестаде у овим речима, што се прва пола стала узиматп II доводитп у савез с глаголом лтбити, а тај се процес псказа у замени завршетка о гласом и. Свеје ово Остхоф потврдпо, колико се могло, с пеколико примера, у којима је нрва иола \ свезп с мило, радо, свлто, про (р. 22^. ор. сГ1). Мсториски иреглед овпх властитпх имена упућује нас да нзиедемо закључак: да се у најстарије доба находило сиорадички иоред о и ж, али о је иравило, зато оиет и узима маха, што доиније, све више (Остхоф , ор. сИ 223.). Поред композита властптпх пмена, чија нрва пола стојц у свези с аистрактним именпдама: *6Ђ ј '&, *лнјТ1}, ^тргдв, (чеш. БеЏ-тгг, 1,иИ-тГг, срц. Тврдислав, рус. Тверди-славо, пољ. Тшгегт-з\ат), а то је могућно и по облику и по значењу, пма доста бахуврпхи-сложенпца с адјективним основама поред правнх именичких: бЂло 1ис1(1из, аЊиз, лкто заеуиз, твргдо Нгшиз. Упоредимо лп оваке сложенпце с првима, вели Остхоф , пре је могућно и вероватнпје је, да су оие у композпцпји своје искоиско о замеииле с и. Та бн размена по иахођењу ОстхоФову

била у годг хмуо' с, срп. Годо-мнр; годиги < л §га1иш еззе, чеш. НопезГау, иољ. 6-0(Ш-з1аш; градг саз!е11ит: градити— 1'радислав: *Градослав. Даље пстп је случај био п с ирвом иолом у композитама с драгг, родг, рлдг, сели, слива, *-т'бха, цвЂтг, јездг Још иам осгаје, да иокалгемо, како је Остхоф добпиене ресултате с вдаститим нменпма примеиио на називпа, апелатпвна имепа. Овде ваља иоћп од основа, иа и, н ако се не може довеста у псторпеку свезу њихово ностање с ирототнлом и.м Чеш.^еИпоЈш зпачило је нсирва: којп има ногу у замци, па после „вуцн-ногу." Прва је пола у сложеннцп била *илетг. Тако он тумачн и паше илети-коса. Нашем иличи-друг прва пола стоји у свезн с илач.%, која бп реч иначе у композиццји 1 ласила *алаче-: *илачедругг\ ту опет може се иомоћи с доласком и, алп је у нсто време настала нромена значења: од „( јш з1ти1 Де1" на „Де зосшт' (ОзШо®, Уегђит и т. д. 225.-226.). Исто се оио може потврдитп код апелативнпх сложенпца, што је већ у пеколико огледано у властнтих нмена, управо бахуврихп-еложенпца, чпја се прва пола, и ако пме, стала узпматп као глагол : ст. сл. *гоуба ехШхт, сри. *губо-душа у губодушница; ст. сл. свргбг зсађ1ез, срп. сврбо-гуз и сврби-гуз. С губитком номнналног кдрактера прве поле у ових сложенпца и довођењеи њеним у свезу с глаголпма: гоубити, свргбЂти био је дат подстрек, да постапу према њима нове глаголске, императнвне сложенице. Ваља само погледатн на срп. примере: буКо у буИиглав, вијо у вијоглав, врто у вртоглав, ирдо у ирдо)век, буљо у буљоок, тоцо у тоцокљун, шишо у шишобрк (стр. 227.-229. ОстхоФОве књнге). Алн нпје потреба, иа пр., ст. сл. сложеницу вргтоглавг узети као натворнну нрема промењеним (ит§ес1еи1;е1еи) бахуврпхама. Словенскн су је.шци, као н арнскп н грчки, могли сачуватн онај старпнскн начии састава сложеиичног. Томе је потврда: 1. што су нађеии таки ирпмерп у најстарнјим словенскпм сномепнцима, 2. што су с истим обликом и с истим значењем рашнрени у свима словенским језпцима, као што је *вијо, *вргто, *тршсо. Од вредностп је наноменутн, да се прве ноле у композитама, о којима је реч, могу доказалн којегде и као потша а^енИз. У руском лизоблмдг п блњдо-лизг, скало-зубг и зубо-скалг пмамо то, што споменусмо. Прве иоде скало- и лизо- имамо у другом сдучају као пош. а§ен1д8: -скалг и -лизг. Овим се доказује, држи Оетхоф , да ове сложенице не посташе натворбом према старпм бахуврпхи-сбрасцнма. Ово потврђују и грч. примери Ле Лу, Ле1/о-ир^се§, чија је