Prosvetni glasnik

О НОМИНАЛНИМ СЛОЖЕНИМ РЕ'ШМА У СРНСКОМ ЈЕЗИКУ

као запршетак оспови већ речи — падежу, исто бн то ваљало рећи п за -и- на саставку у многих сдожених имена, те то ннје уметак, као што бп хтео Мпклошић у ВМип§ с1ег Регзопеппатеп. Толико се поузданије сме. т тнцатн падешки карактер онога и, што и- осоове Имају -у једн. у ст. слов I ри падежа с наставком и: генетив, датив, локатпв. Према том бп иадешко и било с краЈа првој ноли у ових комиозита - властитпх пмена: чешко НозИ-оН, НовИ-гаЛ, ])пд госту, НозИ-з1а'о; пол>. в-обсг-з^аш, Сгозеггзуп, срп. Гости-мир, чеш. Бји<1г -тгг, Пји<1г-81ао, пољ. 1,и<1гг-тА\а, чија је основа у л>одик Често и у деклипацпји чнпило је, те се у оснона па и падешкп обликјапљао чешће у композпцпјн пего лп у основа на о и на а. Иначе су осиове на и ступале у композицију и са својом основом: чеш. Ноз1-тг1, Ноз1-рНс1, Вгап-зисЈ, Ци<1 -тИа, рус. Љодгмкп, Рапњмирг, Датславг. Руско пме Госто-мислЂ пма на саставку композицпопн вокал оспова на о, п ако је госп иоснова. То је ређе у властнтпм пмеппма него у апелатнвнпм: Ст. сл. госто-лшбивг џг&о^егод, звЂрокргмЂЦ^, звЂро-иитателк, звЂроловлкник, све с првом полом на о, п ако су и госп и звЂрг и-основе. Бипа кадшто да м-оспове пмају спојпичкп вокал е, то је као у основа на -ја (слои. је): вок-вода, мххЖеножњцЂ, м&желњбица, конк-водкЦЂ, конкгонцтел<> и а&те-вождЂ, премда је и&п и-основа, и то само има е а не ге, јер бп било и&ште-вожд<>. Кад је све ово узео у рачун, казаоје Остхоф овај став: ,је<1ез 111 <1ег 81ат18сћеп ^оПсошрозГИоп егзсћешеиЈе -г- §ећ4 111 зејпеш игзргип^е аи!' с!аз сазиеПе -г- с!ег потта1еп 1-зШпте хагиск." Ово се можј нотирдитн у пет прплика: 1. Основама на јо (сл. је) потнскује и завршетак њпхов; да не иабрајамо п ст. слов. прнмере (213. стр. ор. сИ.), а ово су српскн: Војиелав, Гојислав, Гојимир, чнје су прве осиове гоп, воп и т. д. 2. Испред и из основа па и узмакло је н самоглашо с: крзја основама на ја-је- Прнмернамје у чеш. зетг- п по љ.ггет!- ноЛ)Скпх п чешких властитих имена. Иначе јеуст с .сов. нравилна употреба овпх с^снова на ја, па пр. землк-дЂлњ, землк-мЂргцг н т. д. 3. И завршетно самогласно компаративнпх основа с на(.тавком -јаз-, слов. -ј>>с- у комнозицпјн уступа псиред и. Истица је самогласно на саставку у овим нрпмерпма: рус. Впче-славг, чеш. Уасе-з1ап, нол>. Угесе-$\аш: ст. слов. влштип, неутр. ижште-к, али је, узнма Остхоф , истпснуто с и у чеш. ВоИ -ЂиИ, ВоИ-з1аV, пол.. ВоИ-$\аго. У тнм истим речпма има и е: пољ. Во1е-з1аш, Во/е-ћпео, срп. Болемир, ст. сл. болип, ср. р. болк. 4. Испред овога гг уступа и о пз основа на о, кад су у шмпозицијн, на пр. Врати-мир поред

Братомир, п словснско Вго1-$1аоа поред срп. Првослав. Ово нпје једппи прнмер таког застуиања о с и (в. Остхофово дело, стр. 216.). 5. И императивне сложепице, чија је прва пола тегћши КпИит, воде порекло тако исто, што се тиче облика као п значења од речи, на чији су постанак утицале м-основе Погледњп нам доказ не може бити од толике вредностп, док га посебице не утврдимо, јер је баш главни задатак овом претходном расправљању, да се објаснп порекло императивпим сложенпцама апелативним. — Да се ово докаже, а с тим и целжупна поставка, ОстхоФова је оиет полазпа тачка од пуних иластитпх нмена, на пр. чешкога ШзИпгић, старосл. *мкстидр>у|"к. Прва пола овој сложеницн бејаше, сва је пралика, генет. једн. ст. слов. мкстк 1'., а прво заачење ,и1сЈогпв зосшз". Алп се првл пола Уксти у гласовима иоклаиаше с 2. л. ј. пмператива депомпнатнвног глагола *Мкстити, пзведеног од именпце мбст<>. За то се, због тог гласовног поклапања, мало по мало стао осећатп императив у сложеннци, а не нменпчкп падеж од оне именице мђстђ — отуд опет нромена значења сложеапцп а и1с18сеге зосшт.* То је само један прпмер, али их је без сумње било више, којп су постали обрасцн н за новотворипе, у којнма је прва пола прави императив, немаЈући иикаке свезе с именицом исте основе: у срп. ирпмеру Храни-друг прва пола храни стојп у свези с глаголом хранити, а мало с нменнцом храна. Нека ови прпмери, које ћемо набројати, нослул;е да се потврди што је већ наглашено (в. стр. 217, 218. п 2)9.): ст. сл. борг, 1' : борити илп брати-борш, ; чеш. ВоН-оој, пољ. Вогзг-гоој, значаше ,којн има војску за бој, борплац у боју", а кад се протумачило глаголски „савладај војску." ст. сл. бринЂ, бранити, *брати (*бортп): срп. Бранивој, Бранислав, пољ. Вгопг-з1аго; ст. с 1. *влид\> у властг — влад&. власти, чеш. У1а<1г-оој, иољ. \У1о<1гг-шој (—'ЛуцаИио?), чеш. п срн. Влади-слав, рус. Володи-мЂрг , срп. и чеш. Влчдимир. Остхоф је тако псто показао и нагласпо наралеле за мгсп, *лнт, мшлг>, лгсто, растЂ, рат\>, скргб'1>, стаиљ, твргдг>, хот»>, чђс/п. Први је повод био, да се у језику народном етпмологијом протумачн прва иола у сложеници као императив, баш опо падешко и цз осиова на и. А чим је настало осетније кретање у томе правцу, било је лако, и с мањом сличпошћу, прве поле у сложенпци да се протумаче као глагол. У чеш. УоИ-тгг, пол». \УоИ-тгег2, 'А-гооГгз\аго, словен. О-ој-тег, срп. Гојмир, чеш. ЈЈоМ-1а?>, 88*