Prosvetni glasnik

714

КРИТИКА И БИБДИОГРЛФИЈА

шкода, давашњи шеФ нросветне струке, учинио је знатан корак у напред. Уверен о користи једноставног школовања, учинио је, те од дужег времена то питање претресају сви мородавни кругови, који су такође задахнути уверењем о потреби таквог школовања. — Средњих завода било је у УгарскоЈ, 1890 године, свега 1296, од којих се у 122 предаје само на мађарском језику. Потпуних средњих завода било је 179 са 43.670 ученпка, дакде, на 100.000 становника долази 318 учеипка средњих школа. Интересно је и то, да је од 1000 ученика уписатих у први разред, пре осам година, положило пспит зрелостп прошле године само 276! По народпостп у средње су школе слали па 100-000 становншса: Мађари 474, Немци 335, Србп и Хрвати 135, Румуни 106, Словендп 93, Галичанн 26. У свима средњим школама, радио је 1890. шк године, 3031 наставник. У Аустрији су биле прошле годпне 172 гамнасије и 82 реалке (аајвише у Чешкој). За школу обавезне деце би10 је 3.335.674; од целокупног броја походило школу 9/10.— На универсигетима (8 на броју) било је 11.357 редовних ученпка. Занпмљиво је, да су чпњени покушаји и од стране мипистра н иедагошког главног друштва, да све школе пређу у државне руке. Ово свакако неће ићи у корист Словенпма, нарочито у политичком погледу,п ако Немци ирнчају о пеизмерној корнстп тога прздузећа. — Прошле је године ступио у живот ц нов злкон о школском надзору. — Распис о повећању школарнне изазвао је велико негодовање и, после дужег претреса у штампи и парламенту, министар је морао учннити пзвесне усгупке. Исте године промењен је и распис о саннтетском надзору при појавп заразних болести и распис о ипсменим задацима из живих језика и математике у реалкама, и т. д. У Немачкој п Швајцарској, које, као што је познато, у погледу просвете, заузимају најугледнија места — није било прошле године никаквпх већих иромена, јер, пначе практични Немца, увек с неком консервативном опрезношћу, прцступају свакој новини , коју треба у школи и васпитању одомаћитн. Мп ћемо се задовољити овим, што смо досле рекли, а ко жели да проучи у појединостпма стање и напредак нросветни у дотичним земљама, у годинп 1890, — тај нека узме наведене расправе, у којима је све што се тога тиче, расправљено до најмањпх ситнпца. Мп бпсмо пак радп бпли, да ово неколнко речи нашнх обрате чптаоцима пажњу на ову врсту књижевиости, на којој мп до сад нисмо ништа ни почињали раднти; да нестане једном оне равнодушпостн, која код кас влада, у том погледу, ц да се људи стручнп у том иослу, нрпхвате рада, те да у скоро н пашу књпжевност обогате каквпм педагошким алманахом илп календаром, у којем бпсмо ими и странци могла добити кратак нреглед целокупног годишњега рада на просветном по љу у нас. 10/ХП. 1891. Г. М. Ј.

Лукијан Мушицки. Цртицаиз нове српске нсторпје књпжевности, од Платона Кулаковскога. Нревео. по где где допунпо и исправпо Ђорђе С. ЂорђевиК. Оапампано пз „Еола". — Београд, штампано у државној штамиарији краљевине Србије 1890. Цена 50 пара дин. — Стр. 71 на 8°. Неколике напомене, прибележене на крају овог малог реФерата, пзазване су, као и сам реФерат, потребом, да се и овим путем данашње једнодушно ноимање неких прилпка у историском развитку наше књиге п ппсмености од стране свих српскпх литерарно-псториских пспитивача оградц од неправилиог схватања, које је на странпутицу завело писца горе обележеног дела. Књижпца је превод једног чланка., који је из пера познатога проФ. Кулаковског по одавно изишао у руском Журналу министарства иросвете. Кулаковски је, радећи тај чланак, хгео, да изнесе руским чптаоцпма жпвот нашега песника, а за тнм да обележп њ тов филолошки и песнички рад. За тај се посао служио све самим познатпм изворима, радом Ђорђа Мушицког, Ђорђа Рајковића, Нпк. Вукићевића, Лазара Бојића, Ст. Новаковића и др. Посде врло кратког увода писац одмах на четвргој страни ове књпжпце прелази на живот Мушнцкога: којп излаже до 30 страпе, где почиње говор о фплолошком раду његовом, износећи поглавито свезу његову с Копитаром и Вуком, као и псторнју „односа Лукијана Мушицкога к ортограФнји и повачењу Вука Караџића". Од 55 стр. па даље бедежи песнички рад Л.укпјанов, признајући му внше свега пагриотизам. Кудаковскп је својпм радом „Вукг КараджичБ...." п т. д. нзазвао оштре ирогесте од стране нашнх исторпско-филолошких раднпка због многих рђаво схваћених мпсли у оцени целокунног реФорматорског рада Вукова, али је то његово дедо опег све до даиас, због многог и разноврсног биограФског, бибтографског и другог интересног граднва, у њему први цут у толпкјм обиму скунљеног и сређеног, остало знаменито у пнзу [»асправа из новије срнске псторпје књижевностп. Овнм пак својим радом о Л-укпјану Мушпцком писац је пзнео само оне слабе стране свога проматрања п суђења без обидног градива радп познања нридика, у којима је Мушицки живео и радпо. То је опазио н нреводилац, али је ппак нашао, да таЈ рад треба превести, и — добро је урадио. Мпслимо на средину, за коју је овај превод у првом реду рађеи. На аругој с^ранн стоји нрпбележено, да је тај иосао чптан и иримљен „на састанцпма историјско-Фплолошке дружипе „Даничнћ" на нашој Велпкој Школи". Свакако је добро бидо упознати младе члтове такве дружпне са—ма н настраним — мпшљењем о нашој књизи н њеним радипцима једпога књинЈевппка, којп у ведиком братском народу руском важн као одлпчап познавалац нрошлости н садашњостп наше. Ади за понуду таког рада ширем кругу чпгалачком теже је, и ако пе немогућно, наћи оправдања. Иначе је преводнлац своју дужност савесно учинио. Пашчеве погрешке и у Факговима и у суђењу исирављао је п у тексту и у напоменама до-