Prosvetni glasnik

гласови

Што још треба у Румупијп да се уради за женско образовање, то се за сад сводп просто на то, да се оне петоразредне учптељске школе новећају с две —три године учења, те да се на тај начпн те средње школе нретворе у праве гимназије. ^Овој се допуни свп надају и веде, да ће се скоро и остваритп." Ново-грчки језик у маџарским средњим школама. — Но ирепоруци грчког генер. консуда Харпса у Б.-Пешти, маџарска је влада одлучпла да заведе ново-грчки изговор при учењу старо-грчког језика у гпмнаспјама. Сем тога је у тргов. академпјн у Б.Пешти установљена катедра за ново-грчки језик, на коју је већ позват за професора д-р Русо Русопуло, који је и аустрпјској царпци предавао тај језик. Маџарска се влада одлучила на овај корак због велике важностн, коју ће добнти грчки језик, кад се буде, по извршеној регулацијп Ђердапа, развила трговнна на доњем Дунаву, која је већином у рукама Грка. (Р. 1 ј.)

Најве^а је школа на свету — мухамедовскп уннверснтет у Кајиру (у Мисиру), којн је основан 975. год. У њој пма 10.000 учешша н 370 наставника. По учионицама нема ни клупа, ни столова, већ ученици уче, једу п спавају на патосу илп на рогожинама (асурама). Уче се овн предмети: граматнка, правосуђе, Физиологија и богословске науке, н то све по корану. Наставници немају плате, већ живе од поклона, које добивају од имућнијих ученика. (Рг. I. 2.)

П Р Е Д *Л О Г Закона о оеновној настави у краљевини Румунији. (наставак 1 ) и свршетак) I V. Стручне основне школе. Чл. 42. — У сваком округу завешће се стручне основне школе за мушку и женску децу. У овим ће школама деца, поред опште наставе, добивати и упуства у ручним радовима, како би стекли потребну уметност за вршење које занатске струке. Чл. 43. — У овим ће се школама учити: 1., предмети основне наставе, и то у већој опширности и с обзиром на занате, које ће деца учити у школи ; 2., ручни радови, као спрема за учеље заната. Какви ће се занати у којој школи учити, стјјаће до потреба и средстава за производњу оне области, у којој је школа. 3. Учиће се и други предмети, које не обухвата основна настава, ако су за учење заната потребни. ^ дј В иди стр. 589. у октоб. свесци.

1т1колама 721

Чл. 44. — У стручним основним школама, које држава буде отворила, пашће на терет државном буџету: 1.. плата наставшша за научне иредмете, и за занатске; 2., учила. Окрузи ће примити ове терете на себе: 1., троиткове на подизање и одржавање школских зграда и радпоница, за набавку потребних машина, алата и другог прибора за ручни рад; 2., куповање, одржавање и обнављање научпих средстава: 3., осветљење и грејање учионица ; 4., плаћање послуге. Ови ће се трошкови редовно стављати у окружни буџет. Чл. 45. — Свака општина. која припада области оваке једне школе, биће дужна давати благодејање бар за једнога ученика. Чл. <6. — Школе ове врсте, које буду подигли окрузи, општине и поједини приватни људи, министар је просвете овлашћен да прогласи за јавне, ако се увери да им је рад нравилан. У овом ће елучају министар одобрити им правпла и наставни план. Чл. 47. -- Ако се извиђајем докаже, да су школе, поменуте у претходном члану, од користи, а немају се чиме издржавати, државна ће власт наредити: 1., или да се оваквим школама пружи државна номоћ; 2., или да општине дају ученпцима благодејање; 3., или да се чини п једно и друго. I VI. Издржаваље основних школа. Чл. 4 8. — Основна настава пада на терет државн у свем што се тиче: 1., плаћања наставничког особља ; 2., плаћања и накнаде путних трошкова школским надзорницима; 3., набавке учила, спискоза и других тискарија, потребних за школу. Општине ће сносити трошкове : 1., за грађење, узимање под закуп и одржавање школских зграда, као и станова управитељских по варошким, а учитељских по сеоским школама; 2., за набавку, одржавање и обнављање школског намештаја ; 3., за осветљење и грејање школских просторија; 4., за плаћање иослуге у школи. Ови ће трошкови редовно улазити у општински буџет. Ако ошитина на ово никако не пристане , или ако за то одреди недовољну суму новаца, ревизор ће о том известити министра просвете, који ће оцснити, да ли је умесно обратити се надлежној политичкој власти, па да она званично стави потребну суму у општински буцет. Општине су дужне плаћати трошкове, намењене школи, редовно и кад затреба, а према упуствима, која ће добити за то од министарства просвете.