Prosvetni glasnik

ПАТРИЈАРАХ ЈЕВТИМИ учинило, да га виде окружена неком ванприродном светлошћу, која их испуњаваше неким небеским уживањем. Ова будаласта идолатрија бејаше извор многој теолошкој олуји, саборима и гоњењима. Поред ових цветаше овде и богомилство. Тада баш живљаше у Солуну нека калуђерица, по имену Ирена, која је потајно радила у корисг богомилском учењу, ширећи га на тај начин по свој Св Гори. Морало је бити много борбе, док се успело да се хезихасти и богомили протерају из светогор. манастира".') Тако стајаху ствари у Светој Гори, иа се овс стање штетно одазва и у Бугарској. Некакав калуђер, ио имену Теодорит, успе да се увуче, номоћу својега лекарског знања, у богаташке и племићке дворе и у сиротињске колибе, расиростирући свуда учење хезихаста, те на тај начин почеше оживљавати још са свим неизумрли остаци незнабоштва. У скоро после Теодорита јавнше се у Трнову два калуђера : Лазар и Кирило с надимком Босота, који беху прогнати са Св. Горе због богомилства. Кприло, који говораше да му се у сну јављају божанске појаве, исмеваше иконе, р^гаше се Богородици, устајаше противу ратова и брака. А Лазар иђаше скоро гб по улицама, шмрећи своју науку. Адамитску је науку распростирао некп Теодосије, проста незналица калуђерска. Учећи како је брак некорисан. искупи око себе гомилу људи и жена, старих и младих. Обучени у калуђерско одело, ј праћаху га његови следбеници у удаљене и усамљене пустиње планинске, да тамо најбесније оргије светкују.*) Поред адамита и хезихаста, допринсше доста да растројство буде веће и Јевреји, који се јако осилише, нашавши иотпоре у царици Теодори, другој жени Александровој. Код оваког стања сгвари била је. разуме се. прва брига оних, који су били позвани да се брину о добру народном, како ће једном стати на пут ширењу ових јереси. Мисао о овоме јако занимаше и самога цара Јована Александра, који је, са своје стране, чинио све, што му је дужност као владаоцу налагала да чини у доба, кад земљи прећаше тако страховит непријатељ. какви бејаху Турци. ') 1(1. ЉЉш 310—311. г ) 1(1. ЉШет. просветни гдасник 1892.

И ЊЕГОВИ УЧЕНИЦИ 1 7

У ово баш доба ступа на иоље јавнога рада у Бугарској чувени Теодосије Трновски, у коме цар Ј. Александар нађе умнога помоћника и ватренога противника јеретичког. Потпомогнут царем Ј. Александром, Теодосије је успео покренути јачи и живљи рад против јеретика и створити читаву школу следбеника, који оживише књижевну радњу, упутивши је правцем, условљеним приликама, што их мало час обележисмо. Да бисмо могли како треба схватити и проценити рад његових ученика, међу којима је најзнатнији познији чувени патријарах Јевтимије. треба да се познамо, колико је то данас могућно, са животом и радом Теодосијевим. Година рођења Теодосијева није нам позната. Уопште се о животу овога знатнога радника зна мање него што је потребно за правилно схватање и оцену његова рада. Све шго знамо о животу Теодосијеву, знамо из биограФије, коју му наниса пријатељ његов Калист, цариградски патријарх 1 ). Родио се уТрнову, а своје младе данепровео је по манастирима у Видину, Арчеру, где је иостао калуђером, у Трнову, Червену и у манастиру Богородичину, названом Епикерњев, код Сливена на Балкану Одатле се уггути ирослављеном у оно доба учитељу Григорију Синаитском, око којега се скупљиху на брду Параорији, северно од Адријанопоља, ученици из Грчке, Бугарске и Србије. Григорију се јако допадао Теодссије. Дружина га. по смрти Григоријевој, изабра себи за поглавицу. Не мислећи да је доетојан овога одликовања, одрече га се и врати се Теодосије у Сливен. Доцније походи Св. Гору, Солун, Цариград па се најзад сиусти на предгорје Емону; ту мишљаше да се настани, али га из те леие усамљености отераше морски разбојници. Тражећи друго место, изабра Теодосије у области КилиФарева, два часа од Трнова. једну иустињу, која је, како се мишљаше, само демонима била пристунна. Ту искупи Теодосије око себе до 50 младића, међу којима беху најодличнији Јевтимије. доцније патријарах, и Дионисије, одлични познавалац грчког језика. Из овога кола Теодосијевих ученика потече покрет, који унесе живота у замрлу књижевност бугарску. У цару Јов. Александру нађе ова школа моћнога заштитника Ј ) У преводу је има у »Чтев^лвг императ. обш,. лк б. истор. и древност.* за 1860., књ. I. 3