Prosvetni glasnik

наука и настава

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА 1 ) КУхЛТУРНО-ИСТОРИСКА ПАРАИЕ^ЛА ОД Драг. М. ИавдовиЈ.а I. Културни развитак јевропокога друштва пре енглеске револуције Каузалитет појава у историји — Средњи век — Системе средњевековаог друштва (дрква и Феодализам) - Извори социјалне борбе ~ Растење моћи буржоазије — РеФормација — Узроци, карактер и творевине њене ; — Стање јевропског друштва нре енглеске револуције. «Кад би нам било могућно допрети до самих елемената друштава и испитати прве споменаке њихове, ја не сумњам, да бисмо у њима могли пре наћи нрвобитнп узрок предрасуда, навика, владајућих страсти, на послетку свега онога, шго сачињава то, што се зове народни каракгер; у њима бисмо нашли изјашњење оних обичаја, који се сад чине да су ирогнвни владајућим наравима; оних закона који се чине да противрече признатим начелима; и оних раштрканих мњења која се налазе овде онде по друштву, као они одломци раскину гнх ланаца, који се још по кад што внђају да висе по сводовима некнх старих здања, но који више ништа не придржавају. Тако би се протумачнла судба извеонпх народа, које као да нека непозната сила нривлачи к циљу који ни они сами ие познају". А. Токвиљ. О демократији у Америци. Српскп од Настаса Петровића. Св. I. стр. 31. Један велики културни нсторик, који је најозбиљније покушао, да историју учипи науком, да створи методу изучавања историских појава и обележи законе развитка ') Најглавнији извори по којима ,је рађена овапаралела ови су: Непгц На11ат Еид., бевсМсћЦЈсће ОагзЈеПип^ (Јез 2изЈа11(1ез уоп Еигора јт МЈ41;е1аНег уоп Пеикзсћ уоп В. Ј. Б 1 . уоп На1ет. ^ејр21§- 1820. — Ђеску, (ЈезсШсћ^е с1ев ГЈгвргип^в ии(1 ЕЈпНизнез <1ег АиШагип^ т Еигора. 1>.'и(;*сћ У011 Јо1отлг11г. ТЈеЈрг^ипс! НеМе1ћег& 1873. — Дуи Блаиа Исторја великои францускои револудји. Переводг, с фраицускаго М. А. Антоновича. С. ПетербургЂ 1871. МогИг Вгозсћ, ОНтег Сгот\уе11 пш! (Не ригИашзсће Кеуо1и(лоп. ГгапИитЧ а. М. 1886. г. — Непгу ТНотав ЂисМез, Оезсћхсћ^е <1 зг С1тШза(;1оп јп Еп^1ап<1; <1еи(;всћ уоп АгпоМ Киде; Бе1р/л^ пп'1 НеИеНзег^ 1881. — В1оз$, П1е 1хап2б518сће Кеуо1иИоп — рори1аге 1)аг8(;е11ип§'еп, е!с. — Не11ша1Ј, КиИиг§е8с]псћ1'. Ко11>, СиКиг$*езсћ1сћ(;е.—• ВгапЛев 1Ме Наир^б^готипдеп с1 г 1л(;ега(;иг с1ез пеипгећп^еп Јаћгћип(1ег1в. — Сгигго1, Шв(;о1ге с1е 1а С1 \ч1а8а(;мп еп Еигоре Рапз 1881. — СгигеоГ, Ве1гасћ1ипЈ;еп пћег <Не 6ебс1псћ(;е <1ег еп.а- Кеуо1и(;101); <1еи(;8сћ уоп Бг. Кб<П§ег.— ВаткаиЛ, Шз1(ц1'еЛе1а геуо1иИоп ћ-апуаЈзе. - ЗГегп, (тсбсћјсћ(:е с!ег Кеу.>1иИмп тЕп^1апо1. ВегНп1881. — ЈјавзаГе, АгћеКегргодгат. /игјсћ 1881. — Нопеддег, КгШбсће 6евс1псћ(;е с1ев ћапгоз. Е1пбив8е8 111 1ег(;. Јаћгћ. — НеНпег, 6е8сћ1сћ(;е <1. 1л1ег. с1ев асћ4гећп(;еп Јаћгћипс1ег(;8. — Дреаера Историја умнога развића Европе. Сриски од М. Ракића. — Ст. ВошкооиЛа Слике из реформације. — Г. ГершиЛ. Национално начело у XIX. в.

човечанства, с правом је рекао: да, само ако имамо множину Факата, можемо знати доста из близа прилике и стање, када се збила каква историска промена у животу народа; али да и поред свега изобиља у фактима и сведоџбама не можемо тачно одредити и време — моменат те промене. Ирава историја човечанства, по њему је историја развитка духа л^удског, а не само историја Факата, које чулио опажамо, па према томе ни археолог ни геолог не може одредити тачну хронологију почетка какве историске епохе. 1 ) И заиста, бацимо ли ма и летимичан поглед на историју човечанства, уверићемо се, да је ансурдно и помишљати да се може одредити тачна хронологија какве историске мене у животу народа. Ни један историски појав не чини какву засебну целину, није потиунце изолован од осталих. Ни један исгориски појав не може се замислити независан од мена и догађаја, који су се збили пре њега, нити пак догађаји после њега могу остати изван угицаја његовог. Оно што је последица извесног историског догађаја, то је другоме узрок. Разумети садашњост, значи знати прошлост. Хоћемо ли да проучимо какву мену у историском живогу народа, морамо се вратити на догађаје народа, који су се збили пре ње, у прошлост, у којој и леже клице њезине. Карактер појединца резултат је прилика и околине, у којој је одрастао и однеговао се. Па тако је и с духом народа, само што су овде прилике и узроци много компликованији. И као год што код појединаца морамо, ако хоћемо да објаснимо рад и карактер његов, да се вратимо на детињско и младићско доба његово, када ирирода и околина (његова) чине пајдубље утиске на душу, утиске, које доцније године зрел- сти не могу да изгладе, када се силом прилика и израђује карактер, тако се морамо и код народа вратити у њихову прошлост, скорију или давнију, у којој су и постале предрасуде, навике, сграсти и све оно што чини карактер народа — како вели Токвиљ —и у којој бисмо нашли извор свију чудноватих обичаја, установа и мишљења, и из којег су потекле мене и догађаји у историском развитку његовом. Тим пре, јер ') Виск1ев, I. Вап<1. 2. АМћ. 8. 295.