Prosvetni glasnik

НАУКА И

само ствари иод утидајем светлости, међу тим да се у тами раствара 1 ). Даљим испитивањем пропашас је да из скроба проистичу мастн и други угљени хпдрати, из којих се ћеличне мембране стварају*). Без светлости ми смо рекли не може скроб ностати, а наука је дознала и како који део спектрума дејствује на асимилацпју. Зраци слабијег преламања јесу правп подстрекачи и вршпоцп аснмилације у листу, дочпм се хемијске нојаве друге врсте, као растварање сребрних соли, једињење воденика с хлором п т. д., извршују зрацима јачег ломљења (плавнм, љубичастим и ултра-љубичастим). Прави и коректни значај за Дреперову курву хлорофилног спектрума први је поставио Сакс у трећем издању свога ботаничког уџбеника. „Одвајање кисеоника од угљене киселине при аснмилацпји Функција је таласие дужине зракова, која не сме бити дужа од 69 / 100 .ооо милиметра, а нн мања °Д 40 /, 10 . 000 милиметра. Средња вредност оба екстремна броја најенергпчнија је за асимилацију п у вредности 59 / 100 . 000 милнметра наилази на максимум." ПфеФер 3 ) је нак био срећан, да нађе однос извесних светлосних зракова на асимилацпју, посебнце за сваки или за по два укупно. Он је обележио силу растварања угљене киселпне белом светлошћу, дакле сложеном из свију зракова, са 100. Даљи бројеви индиректно изведени из посматрања назначени су у овој таблицп: црвено и наранџ. • • . -32,1 процента жуто . 46,1 » зелено 15,0 „ плаво, индиго и љубичасто 7,6 „ Збир 100,8 Збир растворљиве снле, који је из појединих зракова добпвен, као што се види, излази близу на сто. Одавдејасно след\је, дасвака спектрална боја има специфичну вредност за растварање угљене киселине, и она остаје иста, ако сви зраци скупа дејствују илн сваки од њпх посебице (р. 45.) Из горње табле види се још, да само за наше око видљиви зраци спектрума могу да постакну растварање угљене киселине, а нарочито жути, јер они сами растварају толико, колико свп остали зраци скупа узети. Најломљивијп зраци спектрума, ') Во1. 2еНип§ 1864. .V?. 38. ра§. 292. ' 2 ) [Јећег с1је 81о1Те, -№е1сће (1ак Ма(;епа1 гиш "У^асћв^(ћиш с1ег 2е11ћаи(.е ИеЈегп. Јаћгћисћег Сиг «'188. Во1ашк. 1863. топ Ргт^ћеиц. 3 ) 1Ле ЛМгкип^ Сагк)ј§еи 1Лсћ4еб аиГ Ле Хегвеиипа Дег Коћ1еиваиге ш РШпхеп.

НАСТАВА

чије је дејс1во врло енергично на хлорно сребро, имају врло незнатан значај за асимилацију (ра§. 48.). Како различна количина угљене киселине на живот хлорофилпог биља утиче, само ћу у кратко одговоритн. У карбонској периоди угљене киселине било је много впше него сад, а тиме се да и објаснити ондашња бујна вегетација с огромним п многобројнпм преставиицома четинара, раставпћа, нанрати и т. д. Сосир 1 ) је ексиериментима доказао, да биљке у ваздуху, нсиуњеном са 8° ] 0 угљене киселпне, ако их обасјава јака светлост, боље успевају, него кад стоје у чистом обичном ваздуху (0,05°| о угљене киселине). Ако се колпчина 8% пређе, т. ј. повећа, онда бива њено дејство шкодљино. У тами нак, ако се најмање преко нормалне садржине угљена киселине дометне, живот се зеленог бпља угушује. Иста пспитпвања после је Годлевски наставио, и потврдио Сосирове огледе још онширније. Онје доказао, да је оптимум растварања угљене киселпне за различите биљке различит, тако за Шусепа 8рес1а1 )Ш8 на јасном дану износп пзмеђу 8 и 10 °ј в , за Турћа саШоНа између 5 и 7°| 0 , а за 01еап<1ег још ниже. Кад је једном доказано, да утнцај количине угљене киселине на аспмилацију зависи од светлосне ннтензивности, то смо такођер у праву и обрнуто замислити, да утицај светлосног интензитета од количине угљене киселине зависи. Што је богатији ваздух угљеном киселином, то је пнтеизнвнији светлосни утицај. Из свију пак огледа следује, да општн однос светлосног интензптета на асимилацију не влада, ма да је по који правплан однос у неким случајевнма Вилков 2 ) заиста нашао, Бела светлост, на своје комноненте разлучена, не утиче на све животне процесе истим бојама .■ тако на пр. јако ломљивим елементима спектра живље се изазпвају хелиотропске крнвине, не;о јако светлим, дочим јако ломљива зраци незнатну силу пмају на аснмилацију. Из овога излази, да једна половина спектра изазнва асимилацију, друга хелиотропизам. Из Саксовпх огледа 2 ) на обезбојењу хлороФилног раствора у шпиритусу излази, да и овде не дејствују тако звани „хемијски зраци", него баш обратно, зраци јаке светлости. Из овог следује да назив „хемијски зраци" за јако ломљиап део спектрума пије ногодан, иошто су и жовотни појави такођер последица растварања и спајања. Сакс је теоретично држао да зраци, који продру кроз густа хлориФилна ткања, на пр. два или ') Кесћегсћев сШт. р. 33. 2 ) 1Ле ЛУЈгкип^ Гагђ^еп 1дсћ1е8. р. 362.