Prosvetni glasnik

КЊИЖЖВНЖ ОБЗНАИЕ

лост, поменути рукопис, као што се зна прекинут је на 188. параграфу, и ми не знамо како се чланови и који налазе у оном делу, који недостаје. Сличност призренског текста с осталим текстовима чине, да мислимо, да су у основи његовој исправни ориђинали и да он садржи у целом облику како законе од 1 349., тако и већи део допуна и т. д. Најпосле и да завршммо мигаљењем г. Флоринскога о редакцији. Посматрање свих текстова са стране садржаја, даје могућности учинити неколико закључака о потпуној.редакцији овога споменика. Такве потпуне редакције не показује ни један рукопис. Опа се може извести само груписањем текстова Закопика свих показаних типова. Ну и о тако смешаном, постављеаом из разних рукописа, тексту Законика не може се тврдити да он представља у потпуном облику текст Законика Душанова. Ипак није невероватно да ће се наћи још какав рукогшс, у коме ће се наћи до сада непознатих параграФа. Тако г. Флорински о Зак. цара Душана. 27 —V— 1891. год. Београд. м - Вукићевић.

Одговор г. проф. др. Францу Тули, поводом чланка му <%ег 81аш1 с1ег де/Лоугзскеп КеппШз <1ег ВаШапШппег. На овогодишњем скупу немачких геограФа у Бечу појавила се једиа новина: он је почео да се интересује и за специјадну геограФију земаља ван Немачке и Аустрије, а не само за своје домаће ствари и за научна питања од општег значаја, као што је то досад бидо. На дневнн ред би истакпуто Бадканско Подуострво, и посвети му се читава једна седница. Откуда ова новина и откуда да дође па дневни ред баш Бадканско Подуострво — разумеће се, кад се узме на ум, да се скуп састао у Бечу, и да је ту имао довољио придике да се насдуша проповеди неуморних ноборника идеје: како у СФеру и научнпх интереса Аустрије спада Бадканско Полуострво Ну да пређемо одмах на гдавну ствар. ПроФ. Туда би изабран да нредстави данашње стање геодогије Балканског Полуострва. „Веома почаствован и веоиа радостан" (ш ћоћеп Сгга<1е ћеећг1 ип (1 ћосћегЈгеи!;), састави он ( идј ! боље рећи: но Х -ти пут прекроји) поменути чданак. На постављени задатак одговорио је (и то врдо ненравично) с неколико речи, а у главном је „бдештао понављањем Факага и погдеда, које је досад неколико пута написао и неколико пута о њима говорио"., Заиста у предавању Тудином, и у чданку, који је доцније одштампан у „Зборнику IX. скупа немачкпх геограФа" (Уегћап<11ип§еп Лез пеип^еп с1еи1зсћеп Оео§гарћеп1а§ез ги Шеп, ВегНп 1891, стр. 92—118), нема апеолутно ничега, што веК не бисмо знали, дросветп гдасник 1892.

што баш исти Тула није већ нааисао, на каквом иредавању аричао (па опет штампао), објашњавао и т. д., једном речју: што би било досгојно иажње једног научног конгреса■ Подела Бадканског Подуострва на геодошкој основици, главни резултати досадашњих геолошких испитивања по њему, области још довољно непроучене у геолошком погледу, Сисова торзпЈа у Банату п Источној Србији, Источно копно и т. д. већ су скоро попударне стварн, које је сваки сдушадац Тулпн, ако га збпља интересује геодогија Вадканског Полуострва, већ давно пре тога чптао. У овом ногдеду спада и овај најновији рад Туднн у већ познату нам му „Балканијаду." Пошто је изашда читава серија Тулиних претходних потипа о Балкану и пошто је оштампан главни спис (I. 6гип<Штеп с1. Сео1. (1. ^езН. Ва11к., II. Сгео1о§13сћ. ТЈп1;ег8исћ. Гт сеп4г. Ва1к., и III. Сгео1. ХЈп1егзисћ. ип бз11. Ва1к.), у коме се резумише оно, што је нубликовано у претходним радовима и износи у главном све, што се према сакупљеном материјаду имало да каже о овом крају, јављају се сваки час нове и нове публикације, у којима се на све могућпе начине невероватно понавља једно те исто, и то не само по садржини, но често п од речи до речи. „Сгео1о§1зсће 1Јп1;егзисћип§еп ш Ви1§апеп" могу још и да се објасне, јер су држана као попударно предавање у „Друштву за попударисање природних наука" (у Бечу), ади књижица, која је доцније на основу тога одштампана, спада са свим у стручну дитературу, и довољна је, да нас потпуно уверп о излншности: 1). и онога чланка, који је Тула посдао уредииштву „Геол. Ан. Валк. Подуострва" (ади га ово, наравно, није штампадо) као спроводну реч уз „геодошку картицу Бадкана", што је изашда п у поменутој књижици и у III. књизи „Анада", 2). и чланка о истој теми, којп је публикован (с истом картом) у „Беи&сће Кипс1зсћаи Шг 6ео§гарћЈе", 3). и пстог оваквог чланка који је изашао у новој Јпричековој књизи о Бугарској, 4). и предавања, које је Тула држао на поменутом скупу немачких геограФа, па после штампао у „Зборнику" тога скупа, — и на посдетку, 5). потпуно исто оваквог чданка, којп је посдат за IV. књпгу „Анала'. Као на саставни део ове „Балканијаде" ми бисмо па предавање Тулино са свим индиФерентно погледали, да нас није изненадпдо, управо увредило, једио место у њему. Као Србин и као српски државни геодог, сматрам за своју дужност протествоватп против начина, како је конгресу иредстакљено стање српске геодогије. Туда је изабрао најзгоднијн начин, да тобоже што краће окарактерпше стање геологије појединих крајева Балканског Полуострва, ади тако, да се при том само понови хвада и слава аустријских геолога, а да се докаже потреба ревизије {наравно — аустријске) српских геолошкпх радова. Јесте, да се стање геологије једнога краја нзјбоље огледа у тачности геолошке карте му; п јесте, да је и ово правилна критерија за. решење задатка, какав је Тула узео на се поменутим предавањем. Али, кад му је то п једина критерија, онда, како је се и могао надати, да ће правично одговорити своме задатку, 8