Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕГНОГ САВЕТА

На носдетку молим Гл. Просветнп Савет, да ми не замери што сам одоцпио с овим реФератом; узрок је томе сам г. писац, штоЈе дедо писао тако мрљавим рукоппсом, да сам га прочптао с тешком муком и великим самопрегоревањем. 24. јупа 1891., Београд Стеван Давидовић, проФесор За овим је прочитан реФерат г. Мил. Капетаповића о истом делу, који гласи : Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет послао ми је да прегледам дескрпптивну геометрпју за више реалке, коју је напцсао г. Антун Стрел (81го11), из Задра. Ја сам дело прегледао, и ево шта мисл™м о њему Кад се књига пише за средње школе, онда она мора да, у главноме бар, одговара програму школа, у којпма ће се но њој предавати. На жалост сталнога програма за наше реалке још нема, и сваки проФесор предаје према својој увиђавности. Једино мерило, према коме би писац дескриптивне геометрије могао да удеси обим самога дела, јесте број часова, са колико се предаје тај предмет. У нашпм реалкама дескриптпвна геометрија се предаје са по 2 часа недељно. Вежбања у школи пз дескриптивне геомегрије нема никаквога, већ ђаци морају сами код куће да се вежбају и цртају без професорове помоћп. У спису сам нашао ове добре стране: Слике су пажљиво и тачно израђене, и заслужују сваку похвалу, јер у дескриптивној геометрији, често пута, добро израђена слика може да замени какав дугачки текст. Рђава страна је делу; што није писано за наше школе. Обим је дела тако велики, да се материјал, који је у њему, не може савладати с данашњим бројем часова. Ово је главна мана делу, због које не бих га могао препоручити да се штампа. Дело је писано латиницом, али г. писац обриче У својим опаскама, да би преписао ћирплицом и у опште држао би се школских књига краљевипе Србије, ако бп му се дело примидо за штампање. — Ова би исправка морада да се учини на сваки начин, јер у спису има и такових речи, које се код нас ретко чују. Ради једнообразности, терминологија мора да је иста у свима књигама истих школа. У овоме делу има и таквих термина, каквих код пас нема, као: кут наклоник, — окомито, — истосмјерно и протуистосмјерно, сукладно, јестии и нијечни, пол умјер, затезица, кусасто, бридови, плоха, тространи

угао, рисати, обход, вањска страна, одражене свјетле зраке и т. д. и т. д. Оно што се у нас зове права (О-егаДе) писац зове правац, а ово је код нас ШсМш§. У једној средњешколској књизи нема места оиоме парадирању са страним именима, кад се о њима ништа впше не говори, као код стереографцчнога пројектовања. 0 кривуљама интезивности тако је мало речеио, да би и ово могло са свим изостати. За то сам мпшљења: да се ово дело овако и у овоме обиму не може штампати за наше реалке. Ако ли би Главни Просветин Савет из другпх каквпх разлога решио: да се ово дедо штампа, то би могло битн само под овим погодбама: 1.) Да у делу оудо терминологпја, каквајеу књигама наших средњих школа, и ла се избаце све речи, које се код нас ретко чују. 2.) Да г. писац изостави из дела све опо, што је од мање важпости, п удеси величпну књиге према нашим реалкама. Да напоменем још нешто од споредне важносги. Међу задацима има овакав један: да се на сликама одреди иоложај Беча, Цариграда, Парпза, Задра и Загреба. И ово ме доводи на мисао, да г. писац нпје спремао ово дело за наше реалке. 7. новембра 1891., Београд. С особитим иоштовањем, Милан Капетановић, проФ. Вел. Школе Савет је усвојио мњење г. г. роФерената и оддучио да се ово дело не може примити за понуђену потребу. На име хонорара одређено је г. Давидовићу шесет (60), а г. Капетановићу четрдесет (40) дин. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 497-ми 20. новембра 1891. г., у Београду. Вили оу: аредседник, Стојан Марковић; редовни чланови : П. П, Ђорђевић, др. Мид. Јовановић-Батут, Ж. Поповић, Ст. Ловчевић, Ђ. Мидијашевић, Жив. Живановић ; ванредни чланови: Ж. Милосављевић, Ђ. Станојевић, Свет. Никетић, Ст. Бајаловић, С. Антоновић, Љуб. Јовановић и Дим. Ј. Путниковић. Пословођ, Мид. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник прошлога састанка. /' ({