Prosvetni glasnik

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

68

Извештај износи неколико епархија, међу њима тамбовску, с православпим насељењем од 2,348,000 душа обојег пола. Број деце за школу износп 340.000 Основних школа било је у епархији 10[>7, међу њима 525 црквених и 532 министарске и земске. Једна школа долази на 320-ро за школу подобне деце. Сума ђака, што су похађали тих 1057 школа, износила је 54.000, н то 48.000 малиша а скоро 6000 девојчица. Црквене школе нохађало је 16,000, а остале више од 38 000. Тим начииом број ученика у свпма основним школама тамбовске епархије не изпоси ни 16% од онштег броја за школу дорасле деце. Од 172,000 девојчица похађало је школу само 5683, т. ј. нешто преко 3%; осталих 165 000 женске деце, т. ј. скоро 97°/ 0 остало је без свакс обуке. За то женске црквене школе и сачињавају 5°| 0 (,'7 школа) из целог броја црквено-приходских школа тамбовске епархије. Још горе је у том погледу с енархијама харковском и вороњешком. У првој похађа школу 50.000, а у другој 45.000 (свега 95.000); међу тим у харковској било је деце за школу 306.000, а у вароњешкој 167.000 (свега 573.000. Додамо лн тој суми број оиих, што не походе гаколу у тамбовској епархији, добићемо из једног школског округа, што га сачињавају те три епархије, 860.000 деце, која остају без сваке обуке. Главну потпору црквеним школама сачињава известан (већином један) цроценат од новца, што пада у тас по православним црквама у Русији. 1 ) Проценат тај доноси годишње 160.000 руб.; за тим долази потпора од минпстра, гоадскнх дума и сеоских општина, потпора од земства (140.000), од приватних лица (180.000) ; плата ђачких родитељл за обуку (83.000) и потпора од државе ) и2.000 руб. Тим начином на нздржавање цркпених школа год. 1888.-9. пало је 1,948.000 руб.; нз те суме гштрошено је 1,389.000. Св. Синод поклонио је те псте године црквеним школама 275.408 примерака школских књига. Задатак је приходској школи: утврђивање у народу православне вере и хришћапског морала. Скоро читав школски рад лежи на нлећпма сеоског свештенства, које обично учитељује бесплатно, а често је приморано, да уступи у свом стану по једну или две собе за школу. Пошто се у школама полаже на веронауку највише пажње, свештеници се на том пољу највише и труде. Из оњптег броја учитеља веронауке (око 8500) била су само 174 ђакона, 102 псалмонојца и 82 недуховна лица; сви остали «законоучитељи» били су свештеннци У 759 школа свештеници су обучавалп децу и из других предмета; учитсља- ђаконабилоје 106 , а учитеља-псалмопојаца 16 29. Остала недуховна лица, што учитељују у црквено-приходским школама, квалиФикована су овако: 986 свршило је семинарију, 500 нема сведоџбе из семинарија, 902 учитеља свршила су духовно, а 77 7 учитељица епархијално женско училиште. Тим начином било је 6620 учитеља из клпра и од нређ. ученика духовних семинарија. Остали наставници (око 2000) /) Године 1888. падо је у тасове више од 5,000.000 руба*а (око, 15 ,000.000 динара.)

изашли су из учитељсиих семинарија 1 ), из основнчх народних училшнта, из женских гимназија, и из разноврсних средњих и виших завода. Свештенство је обавезано да ради у црквеној школи бесплатно; учитељи пак пз еветског сталежа добивају већином врло незнатну плату за свој рад (око 200 динара голишње). То је узрок, што учитељи и учитељнце остају у црквеним школама само 2 — 3 год., па чим нађу што год боље, напуштају рад у њима. Вољи део учитеља непрестапо оддази из наставничких редова, а неспремне главе, које немају куда, остају Тако н. пр. у волинској епархији од 602 учитеља има само 1 / 6 способних; у подољској епархији 90°/ о није спремно за учитељевање; у тамбо јској епархији Ј ј 3 учитеља црквених школа пема по свом образовању у оншге права на наставника итд. Да нађу злу лека, епархијалпи школски савети предузимају разне мере: прпређу.ју лети учитељске састанке, шаљу неспречне учитеље к снремнима, отвцзају за њнх нарочито течајеве итд. Здања, у којима се налазе црквене школе, разноврсна су, као и снаге, што делају у њима. Око пет тисућа школа пмају своје домове, 614 смештено је у становима за црквењаке, 244 налазе се у кућама свештеничким, 4043 у приватнпм кућама н 3102 у најмљеним становима. Клкав може бити рад у тим школама? Ревизори јављају, да 7208 школских здап.а са свим пе ваљају. У некојим школама учптељп и деца хоће да се угуше од дима и поквареног ваздуха. У волинској опархији школе всћнном немају натоса, таванпце су нпске, а прозори мали; одаје тесне, влажне, хладне и димне. У некојим школама због хладноће, тескобе и другпх незгода, учитељн морају да распуштају ,1ецу. Замислите тесне и мрачне црквењачке станоче (већином кухиња и СЈба), где седи црквењак и породица му, камо се с.чупљм за време В. Посча народ из окол шх села, да се мало огреје, пре него што почпу часови или служба н у том теснацу смештену школу! Иш н. пр. у подољској епархији — 108, а у кијевској 112 школа налазе се ј сеоским судницама. Сељаци се скуп • љају тамо врло често на веће и у суд, и кад год се они скупе, не може бити школе. И ако извештај констатује популарпост прнхо 1ских школа, ипак ће проћи још мпого времена, док те школе стану на ону висипу, на којој треба да стоји савремена основна школа. Да се сгигнј извесној метн, треба снаге и средстава; да снага, донекле, замени срадства, треба да се споји с одушевљељем. Да бн црквена школа успешно могла порадити нч свом узвишеном задатку, треба или удесетостручиги средства или пматп много одушевљеније и способније спаге, него што су садашњи паставници прпходских школа. На данашњем свом животу већипа тих шк >ла, по мом мишљењу, није ништа друго, до прелаз од слободне сељачке школе школи земској и министарској. Најпримитивнија врста основце школе у Русији, , школм грамотм «, као што их назива г. Побједоносцев, и.1и слободне сељачке школе 2 ), налазе се Ј ) Т. ј. из препаравдија, које стоје под управом министарства просвете. 2 ) Види о тим школама моје реФерате : »Народна просвета у Русији« I., »Просв: Гдасник,« св. за новембар 1891.