Prosvetni glasnik

РАД-ЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

89

глечера накупе се наносп од разннх камеиих одломака и то се чове морсне " (Ш 4 ). — „Пасја нећина" (УШ 2 ). — ,Тонењем чнтавих контипената у воду, објашњава се нонављање карактеранх Фауна п Флора на врло удаљепим острвпма 0 (X,). „Снпжавања земљпшта ограничена су на маленом нростору" (1Х 4 ). — „Дешава се да се глечерп находе поред мора, па се на њима одвале ведике санте леда" (Ш 4 ). — „Његово је развпће (реч је о анхидриту) у исто доба сгипсом" (IV.,.). — На више места, описујућп сложепе стене каже: „емеса" (VI.,.., VI.,., V,,). — „Снажна и бујна вегетадија папрата, горостасни спгиларпја* Х ^ ј ), — „Отпечаци - '' (XV 2 ). — „Којн су (гуштери) важнп за једну од следећих Формацпја" (XV,). — „Безбројни граптолитп испуњују плитка места., велики главоношци ожнвљују дубине морске" ХШ 4 ). — • „На место изумрлих животпња и биљака, ступа новп савременпји живот органски. Њихова је појава за земљу ночетак новог органског жнвота" (ХЛП3). — „Ретко су слојевн тријаса проваљепн базалтом п долерптом" (XVIII!). — „У јури имамо правих крокодила, крилатих гуштера, барске и речне корњаче" (УШ 2 ) — „Цепоман се састојп у Енглеској н Француској из пешчара, глнне и лапорца, у Хаповеру из кречњака, у Саксопској и Ческој пешчар и кречњак" (ХУШ 2 ). — „У каменсм угљу ове етаже, находн се отпсак лишћа дпкотиледоннх биљака« (ХУШ 2 ). — „Тако у еоцену има 3°/ 0 још сада жпвећих животпња" (XIX.) и т. д. п т. д. VI. Школска књига, у првом реду, треба да изложи све оне објекте и прилике, што се находе и јављају у земљп, за коју се уџбеник ц ппше — да носи тако рећи национални карактер. Да је ова чињеница од веома велике не само наставне већ и васиитне важности, није потребно ни доказивати, јер ју је н сам народ освештао у нзреци: „незнано — непитано; знаио — вољено." Страни писци не заборављају ову ствар нп у својпм чисто стручнпм књигама, које се пишу за са свим другу публику, а у школским књигама наши суседи, н. пр., не само да воде рачун о својој домовинп већ у сФеру проматрања увлаче и околне страпе земље — Хрвати и Аустријанци Босну п Херцеговину, а Бугари као што знамо „до Морава-та". — Погрешке које се у овом погледу код нашег писца геологије находе (а то важи и за минералогију његову) могу се у гдавноме поделити на две врсте. Многе се ствари не наводе никако, а друге опет погрешно цитирају. Ево за то примера: Писаци ако помиње: „карарске и друге јужно-

европске мермере" (Л 7 2 ), није нашао за потребно да наведе наше мермере : код Гобеле на Копаонику, код Прокунља на Венчацу, Црпом Врху и Жировници у краг. округу, на Борањп и т. д. По његовој минералогијн (X., 4 .) нзгледа као да мермера нма на мало места. Онширност у овом погледу претпостављамо многим другим дегаљима (н. пр. 8 врста челпка и т. д.), а нарочито кад се књига пише за целу Србију. Распрострањење угља у Србији не помиње се у петрограФији, осан ако г. ппсац не мисли да је довољно речено: „у Србпји је веома распрострањен" (последња стр. Минерадогије). Према досадашњем петрографском испитивању, сијеннт није констатован нигде у Србији, као што су то наводиди ранији путници (а по њима и г. Докић). Исто тако прави мелаФири још нису нађени у Србији. — Фонодита нема у Брестовцу, као што пнше Хердер (и писац на стр. VI.;..). • Дпорнти, по писцу, јако су распросграњенп. Л.окалкостп су узете саВ15. стр Панчићеве Мннералогије и Геологлје. Ако узмемо на умдајепок. Панчић цодатке за надазак стена у Србијн бележпо нешто на основу својих — макроскопскнх — проматрања, а нешто позајмљивао из страних писаца, који су путовалп по Србији пре штампања његове књпге (1867. год.), да су методе самог испитивања бнле несавршеније, и да су они, већином као рудари, ценили, стене исто тако само по макроскопском изгдеду, — онда се њему не сме ништа замераги; али у тодико више г. Докаћу, који намерава штампати свој рад равно после 24 године. АмФибодити се не цптарају из Србије. — За микашист каже : „да га има много на југу Србије." То није досга. Микашист је код нас у Србији најраспрострањенија стена у терену исконских шкриљаца, јер се то не види ни пз овог пасуса: „Архаички терен распрострањеа је по цедој земљи, ну свуда се не види, јер су га претрпале нлађе Формацнје" (XIII,). — Требадо је рећи коју више о нашпм тошшм изворпма. Описујући распрострањење дијаса у Србији, цнтира: „врањска, пиротски, крушевачки, моравски, црноречкп, ужички и подрннскн округ." Ради бисмо знатп: на основу чега је срнски црвени пешчар, тако иоуздано, уврстпо у Формацију дијаса, јер прена досадашњпм геолошким проиатрањпма у Србији, Боснн и Бугарској у терену црвеног нешчара, находе се нредставници две разне Формације — дијас и тријас. „ТријаС, веди се, „констатован је на мадо места"; али где ? — не каже се. Приликом оваког