Prosvetni glasnik

19*

књижевне овзнане

143

се аажљиво и на темељ који се у средњој настави 0олаже стручној сареми. Мислим, да сам и с те стране потпунце погодио праве потребе нашега доба.« Лепо је кад неки писац доживи „друго иоправљено издање" свога сииса, па у његову предговору поуздано може да рече: „Сем ороја слика, има у њему и других значајних промена. И облик и садржина списа обновљени су, тако рећи, од корица до корица. Према захтеву сувремене наставе и садашњем ступњу развитка саме науке, оно је у многоме поправљено и допуњено, а према потреби и скраћено. Али главни план и метод остају исти, јер је искуством доказано, да је начип овај користан." »И по томе нове исправке своде се на научне, стварне и стилске. Ранији, систематски ред у неколико је одбачен, особито код сисаваца. СтариЈа научна имен.ч знатно су измењена, правилније дотерана, а нетачна уклоњена. Отпали су и научни називи мањих одељака животињских." Овако пише г. Пецић у своме предговору ка »другом поправљеном издан.у® своје Зоологије на I. страни. Доиста би се школа и књига могле поносити писцем, који овако с иоуздањем у своје знање свесно уноси знатне промепе у своје дело, које је било до скора ручна књига ђачка, а сад у другом издању поправљено и опет се нуди ђацима у руке* Па још кад су те промене потекле из свога искуства ! А.ш,... све је ово туђе иерје, којим се г. Пецић кити. Искуство о настави могу стећи и имати само наставници; оно се добива само у школи, у школском раду. У канцеларији нико није стекао искуство о методу предавања овог или оног предмета. У канцеларији се та лепа, великим трудом и муком и озбиљним размишљањем задобивепа тековина губи, ветри, излагш. Откуд, дакле, данас искуство г. Пецићу, који је давно и давно сишао с катедре, далеко пре но што је света угледало и прво издање његове Зоологије ? Откуд њему оно темељито знање старих класичних језика — латинског и грчког да може чак в старија паучиа имена знатно мењати, правилније дотеривати", кад је ноторно да г. Пецић не располаже знањем тих језика? — На ова питања навео ме је пишчев предговор и оне снлне и крупне поправке и исправке, што се спомињу у предговору да их је он нзвршио у другом свом издању. Али ми Је предговор к двадесетом издању Покорнога Зоологије очи отворио, све објаснио, све расветлио. Тамо вели сам Покорни ово: »Бје Уегапс1егип§сп, \\о<1игсћ мсћ (Ие ^е^еп-даагИ^е АиПа^е с1ез Т1иег 1е!еће8 уоп с!ег Уогап&ећепс1еп шиегзсћеИе!, ћезсћгапкеп 81сћ аиГ аћегтаИ&е Кигиип^еп с1е8 ^ећга^оГГез, аиГ ет1§е V егћеааегип^еп 1п засћНсћег ипс1 зШјд!;]зсћег Ве/Јећип"-, аиГ сће е1\уав уегапс1ег(;е 8уз1;ета1хћсће АпогсЈпипу ј1ег 8аи б е11иеге ипс1 сће НтгиГи-

Ј?ип§ етег шсћ!; ипће(1еи1;еп(1еп 2аћ1 уоп пеиеп АћћјШип^еп. Восћ ћИећ (1атИ; сИе Наир^ап^е <1ез Висћез ипс! с11е ћекапп1;е Ме1;ћо(1е с1ез УегГавзегз, с11е 8Јсћ пип зеИ; во 1ап§:ег 2еИ; ће\уаћг!;е, ипћегићг!;. * (Покорнога предговор к XX. издању стр. ].). Покорни није доживео штампање овога издања, већ су га после његове смрти »за штампу приредили« Лаиел и Мик, бечкн проФесори, који наставише Иокорнога предговор, и у продужењу се његову вели: „Јпаћезоп^еге ае1 ћегуог§ећоћеп, с1а«8 сИе \У18веп8сћаГ1;Нсћеп Катеп аиГ 1ћге псћИЈЈе, с1ег Шегтасћеп РгозосНе Го1§епс1е Аиззргасће ићегргиП ипс1 с1етеп(;8ргесћош1 ће1оп1; \уигс1еп. Регпег зсМеп ез 2\уескта881§, јеШ всћоп т с1еп тагкап^езСеп Ра11еп \ т ега11;е1;е ос1ег ипг1сћ11§е шЈззепзсћаГШсће Катеп с!игсћ ћеззеге ш егзеиеп ипс!, \у1е г. В. ћо1 с1еп -шгћеИобеп Тћјегеп, сНе \уизеп8сћаГШсћеп Катеп с!ег Ш1;ег§гирреп §апг \^е&ги1а88еп.» — Што је дакле рекао г. Пецић у своме предговору ка другом издању о себи, да је на име напред помепуте поправке, и научне и стварне и терминологијске, у својој Зоологији он све сам учинио, то се не слаже с нравим стањем ствари. На неколиким примерима, које ћу узимати из нојединих делова г. Пецићеве Зоологије, показаћу: а) да се писац у писању своје Зоологије не само није користио поправкама које је Покорни унео у 20. издање своје Зоологије, већем је у другом издању много покварло што је у првом било добро; б) даље, изнећу из мноштва ствчрних погрешака само један мали број, које су и у првом и другом издању, и в) показаћу, како је неодређена и неподесна терминологија у Зоологији г. Пецићевој. На стр. 7. вели г. Пецић: Гибон »као и сви досад наведени мајмуни нема ни репа, ни длаке на образима .« Ко год је видео ма једног од великих мајмуна: горила, шимпанзу, орангутана, жива или испуњења, могао се уверити да сви имају на образима длаке (шимпаиза и орангутан имају баш повелику браду), а и саме слике у књизи пишчевој свсдоче противу г. Пецића. Ови велики мајмуни, иа п гибон, пемају кесе на образима. То је требао писац да каже, јер и то је знак, по коме се ови мајмуни разликују од других, који кесе имајг на.образпма. У првом издању своје Зоологије г. П. вели за ове велике мајмупе да немају »к осе на образима.» До сад сам био склон веровати да је ово последње била штампарска погрешка у првом издању. Али у д ^угом издању своје Зоологије писац уместо да ноирави реч »косе« из нрвог издања, па да каже кесе, а он од косе направио „длаке", те сад ово већ није више штамиарска грешка, него је очита погрешка г. Пецићева. То се потврђује и овим: на стр. 8., I.