Prosvetni glasnik

б

ОСНОВИ МОРЛЛА

Камење од ваше куће, биљке у вашој градини нису оеобе, не знају да постоје, немају разума, немају воље ; — па ни саме животиње, којима се хранимо, нису особе, оне осећају, истина, бол и задовољство, али немају, као ви, разума — слободне воље; раде по нагону а не по разуму, немају дужности које треба испуњавати. Човек, напротив, има све оно што немају минерали, биљке, животиње ; зна да постоји, осећа што се догађа у њему, разуман је и склон напретку, слободан је и има дужности. Према човек томе има вредности, које се не могу упорсђивати с осталим створењима; с њиме се не може поступатп као са стварју или животињом, он је штовања достојан. Ми иегујемо марву и остале корисне животиње. Да ли ми то чинимо нлјх ради ? Заиста не, по ради услуга, које оне нама чине. — 13аши родитељи негују вас од вашег рођења ; шаљу иас у школу. Да ли они то чине ради услуга, које ћете им ви можда једпом учинити ? Не, но ради вас самих. Они с вама поступају као с особама, а не као са животињама. Пијанстзо је сраман порок. А зашто ? Погледајте нијанца човска, и сазнаћете. Он пе зна више шта чини; није више слободан и свој, разум је изгубио, а то је баш оно, што чини особу човеком ; он се сам понизио до звери ; он сам није штовао своју особу, — ето, зашто је пијанство порок. Некада беше робова. Ропство је била срамна установа, јер је одузимало слободу човеку, а то чини његову вредност и достојанство. Има рђавих мужева и рђавих оцева, лених и иокварених, који живе на штету своје жене п своје деце ; то је кажњиво, јер такп људи не штују ни себе саме, а камо ли своју жену и децу. Поступајте са особом човечјом тако , као што то она заслужује ; у томе се састоји це т тајна морала. Запамтите: У свима својим радњама штујте увек особу човекову, било у себи самима, било у својим ближњил«а, и аостуиајте с човеком као с 6иГ\ем од највеће вредности, а не као са стварју без вредности или оруђем, којим се можете служити ао својој воли, своје користи ради. Вежббња. 1.) Да ли су минерали, биљке в животиње особе ? — За што нису особе ? 2.) За што је човек особа ? 3.) Шта је то штовање ? 4.) За што је човек штовања достојан ? 5.) Наведите примере који се слажу са штовањем, које нам мора.ши закон налаже да указујемо особи човек.вој. 6.) Наведите примере прогивне том штовању.

VIII. Себичњаци. Сваки за се, то је изрека, — као неко правило, — коју ћете често чути и коју сте можда већ и чули. 'Гако говоре себичњаци (егоисти.) (Јебичњак је, драги пријатељи, који мисли увек на се, а никада на друге, који не љуби никога сем себе, п којн себи уображава да је цео свет створен њега ради. Ви сте, без сумње, већ виде.ш себнчњака : тако је оно дете, које није никад задовољно оним што му се да, но увек тражи внше; такп је оиај рђави дечак или девојчица, који з.тставља своје другове или другарице, ако су слабијп, или пх вређа, ако су сиромашнп. — Ви ћете иматп прилнке да видите п друге себичњаке : такав је родитељ који тропш свој новац у крчми, не брниући се за своју жену и децу; такав је онај богаташ, који нема милосрђа спрам несрећних и одбија их ; такав је човек, који нема нежности у срцу и који не љуби нпкога, За себича.ака је оданост глупост, а пожртвовање лудост: зањихсу глупи и луди — Оократ, који умире да не би погазио законе, који су га неправедно осудилн ; — Регул, који се враћа у сужанствО; да би одржао реч, коју је дао непријатељу ; — Мнлош, који умире за народ свој и спас свога часног имепа ; — па и свч остали јунаци, који су пали као жртве своје оданости; према добрим делима Себичњак има само једну бригу : да буде срећан. Он не зна за дужности, он се једино стара да чини оно, што ће му пријати и користити му, а избегава оно, што ће га узнемирити и нашкодити му ; у његовим очима нема ии поштених ни непоштених људи, но само људи вештих, којима све испада за руком, и људи невештих, којима ништа од руке не иде. Ви ћете чути да се себичњаштво често хвали; видећете још чешће, да се многи тако и владају, а ако не пазите на себе, може вас искушење још и на то навести, да вам себичњаштво изгледа као добро и истинито. Заиста ми волимо сами себе, волимо и све оно, што нам може бити нријатно и корисно. То је са свпм природна ствар. Али, ако се наша срећа и наша корист не слажу с нашом дужношћу, ако нам савест наша забрањује ствари које нам могу бити пријатне и корисне, ако нам заповеда да чинимо оно, што нам је немило п мучно, — како тада да се владамо ? У питању је наша срећа и наша корист с једне, н наша дужност с друге стране ? Не смемо сумњати о одговору : чинимо оно, што смо дужни да чинимо, аа ма шта настуаило. Сетимо се својих старих. Њихова корист је захтевала да остану код куће у кругу своје породице и да не скачу на оружје. Али кад год је спас отаџбине и народа то захтевао, они су се борили. и то с тога, што нм је то дужност налагала, а не што су се боЈали, да их ко на то не нагони.