Prosvetni glasnik

8

ОСПОВИ МОРАЛА

Ми немамо таких нагона; но хвала буди ! навици, ми можемо много што шта исто тако чикити без напразања е лакошНу и са сигурношћу. Навика, то је нека врста стеченог нагона, који ми сами себи дајемо, понављајући исте радње. Ви с почетка не знасте ни ићи, ни трчати; вагни први кораци беху невешти и несигурни; сада пак ви идете и трчите, да не може бити боље; шта вам је ( требало, да то постигнете ? Да много идете, да много трчите. Исто тако, чинећи много добрих дела, човек се навикава на то, да их чини. Он их чини тада И не мислећи, без напрезања, као да је то ствар са свим природна; 0 почетка ваља размпшљати да би сазнали шта је добро а шта зло; нијб увек лако упознати добро, као што пије увек лако и извршити га; често, да бисмо га извршили, ваља да се ј боримо против злих грешника који нас одвраћају. И нас ништа не гони сигурно и слепо ка добру, а то је заиста срећа, јер кад би тако било, зар би било ту какве заслуге, кад је ко добар ? Крушково дрво нема никакве заслуге што даје крушке. Човек пак има заслуге кад је ваљан, јер ми и ако носимо у себи клицу врлипе, она ипак нијс у нама развијепа ; ми је сами развијамо и чинимо да донесе плода. Наша врлина, то је наше дело. Врли човек је, дакле, човек који је аостао добар трудом своје воље ; то је човек који је одолео сви.м искушењима порока, и напрезањем и борбама дошао је дотле, да чини добра дела без напрезања као што пчеле готове свој мед. Запамтите: Врлина је навика на добро ; она аочиње кад ми јачином воље своје одбијамо од себе рђаве грешнике, који нас на зло гоне; свршује се аак кад без наирезања и без унутарње борбе чинимо само добро. Понављаџе и обнављајте своје добре мисли и своја добра дела сваког дана, у свакој ирилици, све док не иостану у вама навике, тако, да вам не буде могуЛно друкчије ни мислити ни радити. Вежбања. 1.) Учинити по каткад добро дело, да ли је то врлина ? 2.) Да ли се човек рађа добар и.ш постаје добар ? 3.) Како постаје ? 4.) Да ли је врлина нагон или навцка ? 5.) Како се стварају навике ? Како се ствара врлина ? 6.) Да ли врлина претпоставља напрезање ? 7.) Побројте, по свом сећању, примере врлина и врлих људи. XI. Одговсрност. Једногдана Бранимир није знао своју лекцију. — Данас ћеш остати у затвору, рече му учитељ.

— Али, господине... — Можеш ла св оправдати ?... Одговори ми : да ли је сваКН ученик дужан да научи своју лекцију ? — Јесте, господине. — Да ли си ти знао шта је задато ? — Јесам, госпОдине. — Да ли те је што ©пречило да ниеи могао учитп ? — Није. — То си ти онда дужан био да научиш својулекцију, и одговоран си за то, што је не знаш. Учитељ је имао право. Онај, који је обавезан да што учини, и који зна за ту своју обавезу, коме није са свим немогућно да ту обавезу изврши, одговоран је за своја дела. У праву смо да тражимо од њега рачуна за оно, што је учинио и за оно, што је пропустио да учини. Три ствари, које ћу вам сад навести : имати дужности, иознавати их, и моИи их исиунити, налазе се удружене само код људи. Према томе, од свих створова на свету човек је једини одговоран. Вића беживотна, па и животиње, често пута проузрокују несреће, ми се бранимо од тога, колико можемо, али не тражимо од њих рачуна за њихова дела. --- Када се река прелије, бедници којима је опустошила поља и поништила домове не оптужују је тога ради ; онп добро знају да река није биће као ви и ја, које зна гата хоће и шта чини. Исто тако, кад бик нападне на човека и убије га, нико га тога ради неће тужитп и искати рачуиа за то његово дело, јер животиња није разумна, није слободна; његова разјареност је слепа, и бик пема разума, /а би се могао уздржати. Али ако се крадљивац увуче у моју кућу и покраде ме, ако ме разбојник сачека на друму и нападпе ме, — а, то је са свим друга ствар. Ја више немам посла с бићем несвесним или неразумним, него с бићем као што сте ви и ја, с бићем које зна добро, да је забрањено красти и нападати људе, с бићем које зна добро шта чини, кад краде и нападне ме, и које то чини с тога, што хоће да то учини. И тако ја могу јавити полицији таког човека, власт ће га затворити, ако јој пође за руком да га ухвати ; суд ће му судити и осудиће га. Запамтите ово добро, децо моја; еви ми, колико нас је год, одговорни смо за своја дела, јер смо сви ми дужни да чинимо своју дужност, ми знамо у чему се наша дужност састоји; и ми је можемо испунити ако хоћемо. Бити разуман, бити слободан, то су оне лепе особине исвојства наша, која нас стављају високо изнад осталах бића, али не заборављајмо никад, ми плаћамо те своје особине и ту своју вредност својом одговорношћу. Запамтите: Човек је одговоран за своја дела. Ми имамо ирава да тражимо од њега рачуна : 1.) јер је он дужан да ради ио моралном закону, 2.) јер он а о« знаје ту своју дужност и З.Ј јер је он слободан, па је може и извршити.