Prosvetni glasnik

основи

МОРАЛА

13

„Бесумњс јс тако ; сип који зидају себи смрт, чинс то с тога, што им је жпвот додијао : њих 1-оне на самоубиство велике невоље, несреће, болести, неостварене жудње или што се боје да им је част повређена. Али, мислиш ли, дч они добро чине кад се убијају ? Ово ме питање доведе у забуну. Ја сам осећао да је самоубиство страшна ствар, али сам говорио у себи: кад им је већ живот несносан, то га могу и одузети себи, јер најзад, тај је живот њихов, он њима црииада ; — ну ипак сам се устезао да ово гласно искажем. Отац мој, видећи ме како се устежем, погађаше моје мисли. „Мислиш ли ти можда", рече ми, »с тога, што је тај живот наш, да сваки од иас може располагати њиме по својој вољи ? (< <,Тако мислим, оче ! »Е лепо ! али — ти се вараш. Зар ти мислиш да сваки човек не дугује својим родитед-има, својим пријатељима, својим суграђанима, друштву у коме се налази ? Одузети себи живот — то значи отићи а не платити својих дугова.» „Али кад смо уверени да их нећемо моћи никад платити „Као стари хроми просјак ваљда, који нс имађаше иородице, живљаше од милостиње, а не могашо ником услуге учинити?" »Да, као он на пример." «Е добро ! Али и тада је наша дужност да не украћујемо своје дане. — Тн знаш зашто ми имамо дужности према другим људма 1" »С тога, што су људи особе, а сваку особу дужни смо поштовати." «Али зар сваки од нас није особа? »Бесумње.« »Не излази ли из тога, да је сваки од нас дужан штовати и своју особу ? Кад мн особа човекова ставља у дужност, да је штујем кад је у другоме, зар ми уједно не ставља тиме у дужност, да је штујем и онда, кад је у мени ?« »Ја те не разумем добро." »Одмах ћеш схватити. Ево ти једног златника/ рече отац и извади га из шпага. »Има ли он какве вредности?« „Има." »Ја ти га дајем ; да ли ће изгубити што од своје вредности у твојим рукама ?» »Ни најмање. (( »Тако видијј и особа човекова, била она у нама или у другоме, увек је од вредностп као и овај златник што иде од руку до руку. Особу човекову, дакле, ма где она била, ваља штовати." »Сад те разумем потпуно." »Е, лепо ! Кад си ме схватио, одговори ми још и на ово : Штује ли своју особу онај, који се убија ?» „Не, јер он је уииштава."

«11рви је, дакле, наш посао, кад хоћемо да штујемо своју особу, да штујемо и свој живот. Човек са животом заједно примио је и дужности које ваља да испунп. Одузме ли себи живот, то му је немогућно да их изврши. Убити се значи не одужити се својим дужностпма.® Запамтите: Ма како да је човек несреКин, иаак не треба да одузме себи живот ; јер одузме ли себи живот, њему је немогу/гно да исауни своје дужности које му морални закон ироаисује. Вежбања. 1.) Шта је самоубиство 1 — Који су разлози шго најчешће гоне човека да одузме себи живог ? 2.) Да ли ти разлози правдају самоубиство ? 3.) За што морални закон забрањује л.удма да одузимају себи живот ? II. Дужности према телу: чистоћа, хигијена, гимнастика. Чистоћа је најприроднији, најлепши и најјевтинији украс. Морамо се старати да је еве на нама и око нас чисто, то је прва погодба доброга здравља. Чистоћом ћемо одбити од себе паразите и многе болештине. Нарочито ни Један ученик не сме бити без овога украса. У школу они морају долазити умивени, очешљани, чиста одела. Они уче н познају ту своју дужност, с тога је и њихова одгорност већа но у остале деце, они ваља у томе да служе као пример другима. Погледајте само какву школу имамо сада : на висини, на зравом ваздуху, јака и висока ! Ви можете дисати у њојзи по вољи, светлост вам долази кроз високе прозоре, пада вам с леве стране и не мори вам очи ; клупе су вам удешене према вашем теиу, имате иаслона који вам тело држи у добром положају. Због чега је то све тако удешено ? Тога ради да бисте се очували од незгода и зала које би вас могле постићи у школи. У дољи и у ниским собама нема довољно чиста ваздуха ; где нема довољно светлости, ту нам се квари вид очњи; на рђавом седишту брзо се уморимо. То се све чини из хигијенских обзира, а хигијена нас учи томе, како да сачувамо и заштитимо здравље наше. Али тим јошнијездрављу све што треба учињено. Сваки рад је мање или више једностран, скоро свакомраднику је потребна гимнастика, али ником толико колико нама. Ми много седимо на једном месту и радимо умом, али ум је слободнији, када је тело окретно. Тело ваља да вежбамо тако, да у тој вежби свн делови уделују и јачају се. С почетка иде то потеже. Испрва ћете с муком моћи кретати рукама и ногама и иравилно савијати телом; ваши удови немају у први мах гипкости, ваше мишице снаге. Ну за мало, па ће бити и гипкости и снаге и окретности и тачности, постаћете живахни