Prosvetni glasnik

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Други разред оБогородпце Дјево® — на словенском језику, на памет, с кратким тумачењем. I. течаја: а. Велика Госпођа. Госпођин пост. Смрт Вогородице. б. Мала Госпођа. Аћим и Ана. Рођење богородице. в. Крстов дап. Јесењи и зимњи Крсгов дан. Нађени крст и крштење Христово. 1Јосг у те даие. г. Митров дан, — Св. Димитрнје као узорити Хришћанин. д. Аранђелов дан. Арапђео Михаило. ђ. Ваведеније Увођење Богородице у храм јерусалимски. Посв^ћење Богородице. е. Свети Никола. Зимњи и летњи св. Никола. ж. Богојављење. Водица Јовану Претечи. II. течаја: з. Благовести. — Аранђео Гаврил и Богородица. и. Ђурђев дан. — Св, Ђурађ као бранилац цркве. ј. Снасов дап. Вазнесењс Христово. к. Духови. — Света Тројица. Силазак Св. Духа на апостоле. Проповед апостола. л. Крсно чме. — Значење крсног нмена. љ. Црквена слава н завегина. Напомена : На овом месту поновити о Божићу н Ускрсу оно шго је предавапо у I. разреду. Трећи разред I. течаја : Причо Христове : а. О сејачу и семену. б. О пшеници и кукољу. в. О немилосгивом слузи. г. О милосшвом Самарјанцу. д. О богаташу и Лазару. ђ. 0 развратноме сиау. е. О најамницима. ж. 0 злим виноградарима. з. О царинпку и Фарисеју. п. О вечери. ј. 0 даровима (талантима). к. 0 послушном и непослушном сину. II. течаја : Беседе Храстове : а. О верн. б. О молитви. в. О пр-.енству и старешинсгву. г. О правнлном богопоштовању. д, 0 чисгоги срца. ђ, О причешћу. е, О благовањима. ж. 0 најглавнијим заповесгима. з. О порези. и. 0 сграшном суду. „Свјати Боже и Пресвјатаја Тројнце" на словенском језику, с кратким тумачењем. I. и II. течаја, Неколико одабраних изрека Хрисгових (1Р. до 15.) из Јеванђеља у свези с причама, и беседама, на српском језику, на памет. Четврти разред СЛИКЕ ИЗ ЦРКВЕНЕ ИСТОРПЈЕ I. течаја : Вјерују, на памет, на словенском језику, с поделом на 12 чланова и кратким тумачењем смисла целине. ПосганЈв света и човека. Потоп и Ноје. Ј осиф, Мојсеј, Дачид, Соломон. Пророци у опште. Претеча. Рођење Хрнсгово. Дтеињство Исусово. Крштење Исусово, Пр шоведање Христово. Тајиа вечера. Страдање Христово. II. течаја : 1. Апостоли. 2. Силааак св. Духа на апостоле. 3. Оснивање цркве. 4. Аиостол Павле. 5. Гоњење Хришћана. 6. Константин и Јелена. 7. Проглас слободе хришћанскс цркве. 8. Крштење Словена. 9. Кирило и Мегодије. 10. Светн Сава. НБр. 1 7.520. 1. Новембра 189.. год. у Београду. Мииистар аросвете и црквених аослова, ^Анд, ј^иКО^ЛИ К.

4. Упутство за вршен.е програма за низку основну школу. Уирави града Београда и Ниша и саима среским властима. Претписом застуиника минпстра просвете и црквених посдова од 20. јула 1884. год., ПБр. 6191., били су прописани досадашњч наставни планови, програми и недељни распореди за нпжу основну гаколу. За седам годипа њихова трајања показало се у практпци да их треба подврћи ревизији и по могућности унети у њих искусгво, стечено за то време. С тога је министар просвете и цркв, послова, на основу овлашћења, датог му 2. чл. закона о основнпм школала, а по саслушању Главног Просветног Савета, прописао и послао Вам нове наставне програме за нпжу осн. школу, с писмом од 29. нопембра прошле годпне, ПБр. 18.658. Сада Вам се, у прилогу под •., шаљу нови наставни планови и недељни распореди, да их раздате наставници.ма нижих основн. школа у Вашем подручју, с препоруком да се по њима управљају. Како је новим програмом наставна грађа из многпх предмета смањена, те ц наставников посао у многом погледу олакшан, очекујем од свпју наставника да у првом реду обрате особиту пажљу на ове главне захтеве педагошке науке: 1. Настава треба и да васаитава. И ако нема нарочитпх предмета за васпитавање у осповној школн, ипак се васпитне грађе може наћи, впше или мање, у свима предметима. Ваљан васпитач, поред тога што ће озбпљно пратити сваки дечји рад и за време одмора, п пре п после часова, те отклањатп од деце прилике за грешење и кварење — увек ће се старати да на сваком часу п из сваког предмета, поред потребног знања, пзводи и моралне поуке, где год му се даје прилика за то. Настава, која не васпнтава и не облагорођава душу детињу, нпје никаква настава. Оно што се у школп научи, треба да срасте са жпвотом ученичким, у то треба ученици да верују, н по томе да живе. Сваки ученпк треба за време свога школовања да задобије сталне добре навике и особине, по којима ће се познавати да је прошао кроз храм где се свом збиљом радило на моралном и умном савршенству његовом. Те лепе навпке п особине огледаће се у реду. раду, чистоти, говору, понашању и т. д. На тај начин ће се наставом утицатп на васпптање п олакшати одгајивање врлина, којима се племенит човек подиже изпад осталих људи. 2. Настава треба да снажи и здравље ученичко. Поред духовног напретка настава треба да потпомаже п телесно здравље, јер без њега не може бити ни срећпога живота. Кад се зна, да је здравље највеће благо, онда се од наставнпка и очекује да то благо негују с особитом бригом. Сем тога, што ће наставници пазпти да се ученицп навикавају на чистоту, и да су школе, школске ствари и дворпшта увек уређени и чисти, онп ће пазити и на то, да ученици имају довољно кретања и одмора после рада. Кретања треба да буду не само на часу гимнасгике, него и између часова и приликом чешћих излета, а одмора треба деца да имају