Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГ.1ЕСКА РЕВО1УЦИЈА

Фактима из политичке и културне историје, . с најважнијим менама друштвеним, које су претходиле и спремиле земљиште за победу. Од евију земаља јевропских, Енглеска је последња дошла у додир с римском културом. Римљани су је последњу освојили, а прву напустили. Стари становници Британи ј е — Брити — после пада римске империје беху нападани од северних племена, Пикта и Скота, и с тога позову у помоћ АнглоСаксе; у другој половини V. в. Англо-Сакси настанише се у Британији, а Брити се повукоше у брда Велса и Корнвелса. На скоро за тим Англо-Саси у VI. в. примише хришћанство и посташе културан народ. У VI. в. постојаше седам англо-саксонских државица. Култура англо-саска мамила је некултурне Скандинавце, и они почеше нападати Британијју, Од потомака АлФреда Великог освО'ји Бриганију Канут Велики. А у XI. в. носле битке код Хастингса освојише Енглеску Нормани. Примање хришћанства. је прва обртна тачка у развитку британсне културе, а друг а је инвазија. норманска. Нормани не беху оиако дивљи и сурови као њихови сродници из Скандинавије. Напротив, они беху најобразоваиије германско племе. У другој половини IX, в. (876. год.) заузеше део Француске — Нормандију, ту се стално настанише и попримаше обичаје, језик и културу ФранцускЈ. Пошто су у Нормандији проживели читава два века културним животом, у XI. в. (1066. год) заузеше Енглеску. Тако се свршио етнолошки процес стварања енглеске народности Фузијом три различна племена поникла је енглеска народност: од старога келтског — Брита, Пикта и Скота, германског — Англо-Саса и поромањеног германског Нормана. Можда у овој Фузији три племена и лежи клица подобности за културни живот! Инвазија Нормана је прелом у културном животу Енглеске. Социјални живот добио је сада други тип. Чињенице су се измениле. Дошавши с континента, Нормани су пренели и тамогање институције. Виљем Освојилац поделио је земљу на 60.215 ритерских лена, од којих је црква добила 28.015, а он сам 1400 1 ). Нормани су у Енглеској увели у живот онај социјални систем, какав је постојао на западу — Феудализам. ') Колб II., стр. 24,

Да ли је било Феудализма у Енглеској пре инвазије Нормана 1 ? Питање, на које многи енглески историци одговарају са не ; дакле. да су творци Феудализма у Енглеској Нор мани. У Енглеској, пре инвазије норманске сва се земља делила у Вос1апс1 и Ро1к1апс1. Прва беше потпуна, својина, баштина; актом каквим могла се пренети и на другога. Ро11к1апс1 је била у рукама нижега сталежа, и њезин поседник био је дужан да даје за то неку новчану накнаду (ОеШдађе) и личне услуге. Њоме није могао господарити по својој вољи'). Напротив, Вос1апс1 се могао тестаментом остављати у наслеђе, делити деци и т. д. Невероватно је да су ова добпа слободних англо -саксонских поседника била некада доминијална својина краљева. При деоби какве освојене бритске провинције учествовали су подједнако и краљ и армија. Не може се узети да су велике англо-саксонске баштине постале од краљевских бенеФиција. И ако има много Факата, на основу којих би се могло тврдити, да је постојао Феудализам и пре инвазије норманске, ипак има више разлога, који го побијају Има доказа, да су владаоци поклањали нриватнима и цркви земље и т. д. АлФред Велики поклањао је земље неким племићима, али под условом, ако не буду имали наследника, да опет нређу у својину породице АлФредове. Све слободне земље имале су да сносе ове терете: ратне услуге краљу, издржавање краљевских замака и одржавање путова и мостова. Међу тим ово не може дати маха сумњи да је постојао Феудализам Код свију народа чисте свести постојало је уверење и дужност, да се сваки одазове отаџбини у опасности. Тћапе племић, који се рђаво показао у борби, губио је баштину. У старијим споменицима находи се даје ЗНћсипсћпап — нижи племић — губио баштину, ако не би пошао у рат, дакле, много строжа казна, него што је била ћепћаппит на континенту, где је алодијални поседник давао само накнаду штете. Сем тога у закону краља Ине стоји наглашено два три пут, да сваки нижи племић мора да зависи од племића вишег реда 1 ). Ј ) Каво је рушено и иаљено, најбоље казује бројно стаље кућа и становиика за доба Едуарда Исповедника и доба када је Ооте8 (1ау-1 )ооск — постала. У добг Едуарда Испов. бидо је у Јорку 1607 кућа, а у доба Б.-1) оск-а 967, у ОксФорду 721, апосле 243; од 172 куће у Богс 1в&(;ег-у сру^