Prosvetni glasnik

ФРАНДУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

189

бији краљеви. Од куда то, да је у Енглеској Феудализам био слабији а краљевска власт јача но на континенту ? Сетимо се доба када је ннкао Феудализам у Енглеској. Наноменули смо пређе да нре освојења норманског у Енглеској не беше Феудализма, но да су му творци Нормани. Виљем Освојилац је својим ритерима, који му помогоше да освоји Енглеску, раздавао земље у лен. Имајући пред очима живу слику слабости Француских краљева и силу и моћ Француских Феудала, природно је да је он хтео да тај систем дотера онако, како ће годити интересима краљевства. Феудали нормански већ су имали земље у Нормандији, ново имање у Енглеској било им је ћар чист добитак; с тога су радо пристали на све услове које им је краљ нудио. Вазали по Феудалном обичају дужни су били да полажу заклетву своме сизерену а не краљу, а овде Виљем Освојилац тражи од њих заклетву верности себи и овоме дому ! ). Виљем забрањује крађе, пљачке и уводи својом деспотијом мир у држави. Из политичких разлога онје васалије растурио и поцепао. Вазалије не беху тако велике као у Француској, ]ер и простор земљишта, који се имађаше да дели, не беше велики. Мали обим енглескога краљевства помогао му ]е да све држи у шаху. Па и мржњом староседелаца по некада се користигле краљеви у борби противу племства. Кад је Хенрик хтео да освоји варош Впс%епоћ1;, својину I. Роберта (1е Ве]евт-а, најсилнијег норманског племића, остали нормански племићи, бојећи се да краљ и с њима тако што не уради, скупише се и решише да их измире, али Енглези не дадоше — и он освоји варош. Таквих примера има доста из енглеске историје. Француски вазали узурпирали су своје вазалије и силом су претварали алоде у лен, а енглески вазали примили су их из руку краљевих. У Енглеској не видимо крваве међусобне ратове и 1;геи§а с1е! није имала примене, јер без допуштења краљевог вазали не смедоше ратовати. У ФранЦуској вазали су имали право ратовања и ковања новаца, па им је то чак и законом потврђено под Лујем IX. и Филипом IV. Лепим, ма да се обојица енергично борише прогиву Феудала. Енглески вазали нису смели ударати намете на своје поданике (Шп^егваеаеп) и доминијалне вароши без допудгосвктни глдсник 1892.

штења владаочевог. «Државна управа под Виљемом Освајачем, аристократским принципом мање ограничена но друге Феудалне владавине, имала је, с малим прекидом благе владавине, карактер моћи и самовоље читавих 150 година" — вели Халам. Извозну и увозну царину краљ је наплаћивао-а не Феодали. Девојка натоварена златом, могла је проћи целу краљевину, а да је ни глава не заболи. И у Француској беше обичај да се кћи вазалова удаје тек по одобрењу владаочевом, али у Енглеској синови и ћери Феудала морали су плаћати владаоцу извесну суму новаца за одобрење. Деспотизам норманских владалаца беше страшан терет не само вазалима, но и простоме народу. Ово се види и из јадиковања једног саксонског аналиста: «Бог нека се смилује на овај најнеправичније мучени народ, најпре га опљачкаше па ево сада га и убијају." Пљачкање и цеђење својих поданика било је тако страшно, да му примера ваља тражити тамо негде на оријенту, а не међу благородним племеном норманским — вели Халам. П|зиродно је да је такав деспотизам морао удружити оба сталежа на које притискиваше — племство и народ. Ништа више не може да зближи људе но иста судбина. И илемство и народ стењаху под игом истога удеса. Па и да није било ове деспотије, опет из оних истих узрока, из којих у опште ниче социјална борба, из вечите неједнакости индивидуа и класа људи заподела би се борба између та два принципа — неограничене политичке моћи монархиске и моћи Феудала. Тежак терет деспотије још већма је пооштрио и ускорио ту борбу. Иста судба везала је народ и племство, те је резултат био несумњив у корист већине. Али не само што је тежак терет деспотије удружио племство и народ, но је било и других узрока, који учинише те нестаде оне провале између њих, која их на континенту одвајаше. Од тих срећних прилика, најзначајнија је — обичај иримогвнитуре. Право наслеђа код Нормана беше по обичају примогенитуре — прворођења. Најстарији син наслеђиваше све имање, а остали чланови породице не. Највише с тога, а нешто и с других разлога, Нормани још у прво доба свога историског живота предузимају авантуристичне путове по широком 25