Prosvetni glasnik

НАУКА И

исти степен тачности, на коме су геолошке карте других балканских земаља. При свој захвалности странцима за дојако учињене услуге, ми имамо права претендоваги да нам се призна, да је се Геологија у Србији измакла из проглашене <( научне СФере аустриских интереса" и да евентуалну ревизију прегледне карте могу предузети они сами, који су већ предузели израду детаљне геолошке карте своје домовине, као што се у другим културним земљама израђује. 1 ) Ми истина не мислимо да је и Србија «природно поље рада" нарочито аустријанаца, али знајући да је свако поље рада свакоме слободно, ми ћемо радо дочекати сваку помоћ и аустриских од нас искуснијих и бољих радника у појединим питањима њихове специјалности. Добро нам дошли сви искрени пријатељи чисте науке без икаквих «сФера интереса"! ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА КУхЛТУРНО-ИСТОРИСКА ПАРАЛЕхЛА ОД Драг. М. Навловића. (НАСТАПАК) Из овога што до сада говорасмо о политичкој и парламентарној историји Енглеске, истичу се ови Факти : да се на континенту племство борило противу удружене буржоазије с краљевима, а у Енглеској удружено племство и грађанство противу краљева; да је карактер борбе на континенту више социјални, а у Енглеској више политички. Узрок овим разноликим појавима је слабост краљевске власти а моћ Феудалне на континенту, а у Енглеској слабост Феудалне а моћ краљевске власти. Апсолутистички деспотизам норманских краљева и обичај примогенитуре приближили су племство и народ. Маритимни положај Енглеске номогао је ова два сталежа у борби, те су имали већу материјалну моћ но краљ. Развијени живот друштвени и развијенија трговина помогли су наглом растењу и јачању грађанства, које је сада тражпло да се осло') С радошћу оОјављујемо, да ће се старашен Рударскот Завода нашета министарства привреде већ ове године почети да израђује дегаљна геодошка карта Орбије.

боди деспотије краљевског ансолутизма. Пробуђена свест а и сами интереси још већма удружише племство и народ. Тако удружено племство и грађанство силом оружја примораше норманске краљеве да ограниче своју самовољу и да апсо/утизму даду облик уставне монархије. Парламенат је поступно и полако стицао једно по једно право, и на крају периоде средњега века, када је на престо енглеских краљева села династија Тудора, парламенат је имао ова несумњива права: 1) да без одобрења његовог ни један закон, ни једно наређење краљсво не вреди и није обавезно за становнике Британије; 2) без одобрења парламентовог нису се смели ударати нови иорези и намети, и 3) министарска одговорпост, и ако није стечена Формалним законским наређењем, она је била много јача, њу су увели живи нримери. То су биле парламентарне тековине ■ удруженог племства и грађанства после борбе од три века противу апсолутизма краљевског. 1 ) Кад је на енглески иресто села династија Тудора, енглески народ беше свестан својих права и слободе. Он је видео самовољу и ћеФове краљева, ограничене уставом енглеским. Али не треба заборавити да су Тудори дошлипосле крвавог унутарњег рата, који је трајао читавих 30 година! А има ли страшнијег рата оддомаћег? Вароши и села попаљена, усеви и поља сатрвени, силан свет изгинуо — то су плодови домаћег рата. Цвет енглескога племства изгибе. Рћј1|рр с!е Сопппез, савременик ратова црвене и беле руже, тврди да је код Те\уквћигу-а, у другој крвавој битци пало 60 принчева краљевскога дома, половина вишега племства и око 100.000 људи других сталежа. И то само у једној битци 2 ). А колико је живота угашено, колико је живота прогугао цео рат ? После таких покоља, после страшнога рата реакција брзо добива крила. После рггште несигурности тражи сваки сигурност части ') »Инглески устав није творевина једног извесног врелена, ни једног тренутка, пи једних извесних прилика, ни једне одре1 )вне воље, ни једне мисли. Он је инглеском нлемену велики политички и друштвени грм, који је гечајем векова израстао и разгранао се: у жилама својим доиире до сеобе иарода, до ирвих англосаксонских и норманских завојевача, а гранама својим нружа се постуино до наших дана, те обузима и закриљуЈе сав горостаснп развитак 1>ританије, ширећи свој благотворни утицај но Ивропи и дедом свету". Ст. ВошковиИ, стр. 108. 2 ) 8сћ1оз8ег, ХУек^еасћЈсћ^е, стр. 405.