Prosvetni glasnik

28 0 наука

питање о образованости у опште, већ само о погодбама за оно научно образовање, које треба унииерситети да дају. Па ни од оваквог се образовања не тражн да буде само онима пристуино, који су своју спрему добили у гимназији. Нема сад више ни једног немачког университета, који би ученицима без гвмназијске спреме бранио улазак у своје слушаонице. (Наотавиће се)

0 РУСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА од Светислава Ст. Симика и Милутина К. Драгутиновића. II. Разредни испити. Иредмет другог пашег дописа биће исиитно питање. У прошлом, првом допису дотакли смо се овога питања и рекли смо, да ћемо се повнше забавпти око њега у другом ком допису, а сада узимамо да говоримо специјално о испитима не само због тога, што се о њима поодавно, а особито у последње време, говори у свима руским стручним листовнма и што се решавању тога питања придаје потребна важност од централне просветне управе и још више од наставничког особља — него и зато, што ће доћи време (и јесте већ), да се и код нас приступи том, тако важном а тако деликатном питању. Желећи, дакле, са своје стране иомоћи решењу тога питања у што бољем правцу, ми ћемо изнети — колико нам је за сад могућно — развијање и привремено решење тога питања у Русији још и с тога, што ће се тако моћи видетп, колико се и у Руспјн натезало с испитима, пошто је пптање о испитима само по себи доста заметно и заплетено. А. Испити у руским средњим школама у прво време. Потоње измене. Закони гимназиски од 1864. и 1872. о испитима. — Досадашњи испити у гимназијама и реадкама. Ра&лично држање испита у разним школским окрузима. — Ток диспута о испитима: разлози за и против. Резолудија наставничкога збора меседа декембра 1890. Историја питања о испитима у руским средњим школама нпје толико дуга, колико је ннтересна. Почетком овога века било је средњих школа, у којима су испити држани два пута нреко године: у јануару и у јуну. После је изишло пз обичаја држање првога иснита, те се сва нажња обраћала

настава

ј на онај други испит, који се држао после летњег распуста а пред почетак нове године. Кад се рече да су ти испити били са свим јавни, онда ће сз моћн разумеги, зашто се школске управе нису толико старале за рад преко године и ток предавања, колико за те јавне испите. Требало је нечим пријатно изненадити походиоце, који су долазили на испите као на позоришну представу, те су без сумње проФесорски савети нравилп програме за иснпте и већали о њима, а наставници су пред испите спремали говоре за себе и за ученике, иа ако не бн стигли, испит би се одлагао. Увек су тражили нешто ново, чиме би занимали скупљени свет, те им је била добро дошла и ода, коју би спевао какав наставнпк (ма имала и двеста, триста стихова), н физички огледи, па и показивање на глобу. Одважан ученик излазио би пред гледаоце, поздрављао би пх говором, називао би их и меценатпма, и љубитељима муза, и Аполоновим свештеницима и т. д. Испрва је ученик говорио тај поздрав на датинском, а после су излазила два ученика, па је ирви говорио латинскп, а други преводио поздрав на руски. Често је било више поздрава на латинском,') руском, Француском, немачком, па и татарском језику. Ученици су испитивани из најлакших и најзанимљпвијих делова; тако су из науке хришћанске питали о другом доласку Исуса Христа, из псторије опште о крсташким ратовима, из земљописа о баварском краљевству (не зна се зашто баш о њему), о Азнји п о њеним становницима, језицима и верама. После пропптивања узео би реч директор или који наставник, те би говорио о теми која је онда бпла у моди: о користи науке, док би гости разгледади прописе и цртеже ученичке, не пазећи на красноречивог беседника. Најзад би Ј ) Могућпо је представити себи, у каквом су се пријатном чуду налазили иохођани, кад би дечко стао блебетати пред њима овакву тираду језиком, који су присутни разумевали као и кинески : »Уш<1 аштов по8<;го8 та§-13, уећетепМивдие ехсНаге ро1е8(. а(1 <ИН§еп4ег ассига1е^ие Ниегаз есНасеп^аб ас тПаттаге ас1 т^епиагит (Нас^рНпагит е1 агИит атогету, а^ ае^шгепДит ^ио^ие ћопоз е1 ћопе81о8 тогеа ЈтреПеге, Ш81 ргаеаелНа е! а8рес4из ујгогит дш пишЈиат з1и(11а аћЈ1С1ин1, пипдиат поп јп агИћиз ор41Ш18 зе 1рзо8 ехегсеп! аЦие аНоз, 1трптјз а(1о1езсеп1еа НЦепз <1е<Шоз, т еТ8(1ет зетрег уегзап уо 1 шН ас <1е81<1егап{;. 1(1с1гсо , ут оттит НИегагит е! агНит ата1јззјт1, т^епНв пипс осиИз а(1зр1С1ти8 1ап1оз 8С1епИагит ат1соз с1ап831то8, тизагшшјие ГатШагез регпесезкапоз е1 4ат асегпто а<1 ассига11831тат т 51и(Шв (НПдепИат аг(1оге ассеп(Н тМетиг, ^пап1о тах1тат ех а(1уеп1и е1 У131(;аио11е уез1га ехрес1а11881та Уо1ир1а1еп регс1р1ти8. 81118 8о1итто<1о, циаептиз, ег&а поз ћепетоЦпНзбт!, 81 уоМз, та§па рги(1еп(;1а, та§по изи а^ие ехрепепИа ргаеДШб утз, поп дио (1ећетиз, зе(1 циаНа ех риегШ ае1а1е аОегге роззитиз типега, ргоЈ *геззит т в!и(1 и8 по81гогит аЦи1епти8. < Н. Ото: »Вологошка управа школа до 1850. год.' Журн. Мин. Просв. СХХХИ. стр. 20.