Prosvetni glasnik

282

Године 1837. уведеии су исппти из свих предмета; тада су првп пут заиедене „пробе ради" оцене (1—5) н свођење њихово. Испит је свуда држао насгавник (ако су у гимназијн биладванаставника за један нредмет, онда је пснитииао старији) пред директором и још једпим пасгавником, а испитн прп свршетку гннназије држади су се из свнх предмета пред целим нроФесорским саветом, онет после летњег распуста. * Просветни савет Формулисао јо 1864. године правила о испитима према раду поједаних начелника школских округа. Али је савет већ тада обраћао пажњу на то, како је претераност у тражењу на испигима са свим штегна и чини те ученицп и наставници не пазе на законитост, па је исказао своје уверење, да и најбоље мере за добар глас испита могу користити само онда, кад их школске власти п проФесорски савети извршују добро и разумно. Ако се, дакле, за управнике и наставнике постављају све бољи и спремиији кандидати, онда ће то боље од свих нравила поставити пспите на потребну висину по познатој аксиомп : ,Код доброга учптеља добро се и учи." — Али закон за гимназије од 1864. године нацртао је као и онп пре њега само опште основе гнмиазиског уређења, а пзвршиоцима је оставио доста прилика, у којима ће моћи изнети и иоказати свој педагошки такт, опробаност, дух за иницијативу. Али се у брзо тај закон заменн новим. * Закон гимназиски од 1871. године бнће увек видан споменик у нсторији средњег образовања у Русији, јер је њиме из корена измењен цео склои средње руске школе. Њнме су обухваћене све стране школског живота, и њиме је све тачно одређено. Није овде место да говорнмо о томе, како је та тачност утицала на развиће руске средње школе — рећн ћемо само да .је тим законом тачно прописана и сва исиитна процедура, која је од појаве закона па све до скора била предмет оштрих нанадаја и крнтика. До најновијих правила о полагању испита, о којима ћемо говорити у другом делу овога дописа, испити у руским средњим школама стајали су овако: У гимназијама су се држали и усмени и писмени годпшњи испити само у IV. и VI. разреду; у свима осталпм разредима ученпци су нолагали само писмене испите, и то само: пз старих и нових језнка, нз матерњег језика и математике, тако да се у тим разредима — шест их је на број — нису држали никакви испити из науке хришћанске, зем-

љоппса, исгорије и Физике, и ако су се ти предмети предавали преко године често у шпрем обиму (историја). Усменим пспитима присуствовалп су дпректор или инспектор, а у случају потребе и још један насгавник тога иредиета или сроднога. Пропптивање бивало је нумерисаним хартицама, на које су се стављала пптања, према програму предмета, који је састављао наставник а одобравао проФесорцки савет, али је наставниа могао после ученичкога одговора давати и друга нитања. Оцене је давао директор илн инспектор у договору с наставником иредмета или оним другим присутним проФесором. За писмене испите сваки је наставник давао на време дпректору завода неколнко задатака, на је овај бирао. Теме су морале бпти ученицима са свим непознате. Израђене задатке прегледао је прво паставник предмета, па дпректор пли инспектор с оним наставником, којн ће предавати тај предмет ученинима до године, у старијем разреду, али оцене је стављао директор пли ииспектор. — Ресултат годишњих оцена — било их четири преко године — морао је бнти у V-, VI. и VII. разреду не мањи од 3 (цело), у III. и IV. не мањи од 2 3 / 4 , у I. и II. разреду пе мањи од 2 1 1 2 и то из главнкх иредмета, а из спореднпх не мањи од 2. — Који су ученици добро учпли преко годиле, али нису добро положпли писмени испит (ако усмепог нема у том разреду), пуштају се на усмени поновни испит до распуста. Ученици, који иреко године нису показали успеха у једном илн два предмета другога реда, пуштали су се — у оним разредима где није било из тих предмета усменог иснита — на пропитивање после школског распуста. — Овакви исти исннтп били су и у женскпм гимназијама. У реалкама испитна система бнла је још сложенија. Тамо су се ученицп преводили из разреда У рлзред према годишњем успеху, даље према успеху, који су показали на крају годиае н још на основу особитих испита. Законом је одређено било, да свакн наставник мора довршити свој предмет на шест недеља пре почетка годишњих испита, а то време морао је употребнти на темељно и свестрано понављање нређенога тако, да се ученпцн после тога нису морали никако спремати за испите. Носледњих часова наставник је морао пропнтивати све ученике из свога предмета и дати нм оцене, које вреде за последњу четврт године, а утичу па прелазак ученика. После свега тога настају заплетени преводни испити, и ако ништа не би сметало, да су се после пропитивања на крају године добри ученици преводили без испита у старији разред исто онако, као што се рђави ученицп нису пуштали на годншње испите, пошто нису показали успеха.